Razmena ratnih zarobljenika i nastavak razgovora predstavljaju jedine konkretne rezultate nedavnog susreta američkih, ruskih i ukrajinskih predstavnika u Abu Dabiju, smatra spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović. Prema njegovim rečima, otvaranje pregovora nakon devet meseci pauze je značajno, ali put do ozbiljnijeg sporazuma ostaje dug.
Stojanović je istakao da bi razmena mogla obuhvatiti između 1.000 i 1.500 zarobljenika sa obe strane, što bi predstavljalo važan humanitarni ishod. On je takođe naveo mogućnost širenja inicijative koja je već sprovedena u jednom ukrajinskom gradu uz podršku prve dame Sjedinjenih Američkih Država.
„Ništa se nije moglo očekivati na tom prvom sastanku. To je devet meseci pauze, tako da je dobro da se otvore, na neki način, malo ta vrata, ali je dug put do jednog ozbiljnijeg sporazuma“, rekao je Stojanović.
Osnovni sporovi i dalje se vode oko dva ključna pitanja – teritorija i bezbednosti, kako Ukrajine, tako i Rusije. Stojanović smatra da će nova runda razgovora verovatno biti održana relativno brzo, kako bi se stvorili uslovi za ozbiljnije pregovore. On je spomenuo očekivani susret američkog, ruskog i kineskog predsednika u Kini, koji će se održati 18. i 19. novembra, kao jedan od razloga za brzu organizaciju novih razgovora.
Ipak, ne očekuje se da će Evropljani uskoro direktno sesti za pregovarački sto. Stojanović je naglasio da je njihovo učešće logično, posebno kada se razgovara o novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Međutim, on je ukazao na to da je sporno njihovo insistiranje na primirju, što Putin odbija, tražeći umesto toga čvrst sporazum koji bi garantovao da neće biti novih sukoba.
Govoreći o mogućem susretu između Vladimira Putina i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, Stojanović je rekao da ne očekuje njihov bilateralni razgovor u bliskoj budućnosti, ali da bi se spojili na samitu G20 u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema njegovoj oceni, Merkel je među retkim evropskim političarima koji bi mogli da vode ozbiljan razgovor sa ruskim predsednikom.
„Ona je jedini evropski državnik koji sada može da razgovara sa Putinom“, istakao je Stojanović, napominjući političke i ekonomske probleme sa kojima se suočava aktuelni nemački kancelar.
Jedan od ključnih sporova odnosi se na deo Donbasa koji je još uvek pod kontrolom ukrajinskih snaga. Iako je reč o malom delu teritorije, on ima veliki strateški značaj zbog mogućnosti da ruske snage dalje napreduju. Ukrajinci se plaše da bi, ukoliko Rusi pređu na tu stranu, mogli lako napredovati prema Kijevu, s obzirom na strateške vojne pozicije.
Na tom području se nalaze značajni prirodni resursi, zbog kojih su zainteresovane ne samo Ukrajina i Rusija, već i evropske zemlje i Sjedinjene Američke Države. Ovi resursi uključuju ugalj važan za ukrajinsku metaluršku industriju, kao i litijum i druge retke metale.
„Bitka nije samo oko tih 10 ili 15 odsto teritorije, nego i oko toga ko bi mogao da kontroliše teren koji je veoma bogat rudama“, rekao je Stojanović.
Nedostatak poverenja između zaraćenih strana otežava postizanje sporazuma. Stojanović je naveo da se Ukrajina poziva na Povelju Ujedinjenih nacija i načelo nepovredivosti teritorijalnog integriteta, ali je teško ostvariti takve zahteve dok Moskva insistira na tome da teritorije koje kontroliše ostanu pod njenom vlašću.
Ruska strana traži jasno definisane granice kako bi se izbegle nejasne teritorijalne zone koje bi mogle izazvati nove sukobe. Međutim, kao jedan od najvećih problema u pregovorima Stojanović je istakao nedostatak poverenja u sporazume, podsećajući na Minske sporazume i Štajnmajerovu formulu, koji nisu sprovedeni.
„Nepoverenje i Ukrajinaca i Rusa prema svim dogovorima sasvim je razumljivo“, zaključio je Stojanović.
