Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji večeras je ocenio da su poražavajuće reakcije zvaničnog Beograda na 20-godišnjicu obnove nezavisnosti Crne Gore. U saopštenju se navodi da je obeležavanje dve decenije od obnove državne nezavisnosti Crne Gore izazvalo frontalni napad režima u Beogradu, društvenih elita, režimskih medija i nevladinih organizacija na Crnu Goru, njenu državnost i pravo na samostalan politički put.
Predsednica Helsinskog odbora, Sonja Biserko, ističe da se ne radi samo o uobičajenom nacionalističkom ispadu, već i o duboko uvredljivom i rasističkom odnosu prema Crnoj Gori i njenim građanima. Takođe se naglašava da aktuelna demonizacija i kriminalizacija ideje crnogorske državne nezavisnosti, koju je istorija više puta potvrdila, dobija na težini s obzirom na to da napade iz Beograda danas koordinira politička elita koju brojni međunarodni izveštaji vide kao jednu od tri najkorumpiranije u Evropi.
U ovakvim okolnostima, nacionalizam i proizvodnja regionalnih tenzija koriste se kao način da se skrene pažnja sa unutrašnje krize, urušavanja institucija i sve dubljeg nepoverenja građana prema državi. Odbor ukazuje na to da retorika koja dolazi iz Beograda pokazuje da deo srpske političke elite i dalje ne prihvata novu realnost koja je nastala raspadom Jugoslavije i pravo susednih država da samostalno odlučuju o svojoj budućnosti.
S druge strane, način na koji je Crna Gora obeležila svoj jubilej potvrđuje da je referendum o obnovi državne nezavisnosti imao smisla, jer gotovo dve trećine građana Crne Gore danas bi glasalo za državno osamostaljenje. Odbor je ocenio da je uprkos pritiscima, osporavanjima i pokušajima destabilizacije, crnogorsko društvo pokazalo političku i društvenu zrelost da afirmiše sopstveni identitet i strateške evroatlanske prioritete.
Reakcije iz Beograda su, kako se navodi, bile poražavajuće ne samo zbog tona i sadržaja, već i zbog gotovo potpunog odsustva kritičke reakcije domaće javnosti na uvredljive i rasističke napade na susednu državu. To otvara ozbiljno pitanje stanja srpskog društva i njegove sposobnosti da se suoči sa posledicama politike devedesetih godina prošlog veka.
Umesto samorefleksije, i dalje dominiraju narativi viktimizacije, paternalizma, vređanja suseda i negiranja odgovornosti. Helsinski odbor ističe da bi srpsko društvo konačno moralo da se zapita zašto su gotovo sve bivše jugoslovenske republike pobegle iz zajedničke države sa Srbijom. Odgovor na to pitanje nije samo istorijski, već i duboko politički i moralni. Bez iskrenog suočavanja sa sopstvenom ulogom u raspadu Jugoslavije i politikama koje su region dovele do ratova, teško je očekivati stabilne odnose sa susedima.
