Odlazak Kristijana Šmita s pozicije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini izazvao je niz reakcija među političkim akterima, a otvorila su se tri ključna procesa. Prvo, institucionalni, odnosi se na potrebu za osiguranjem kontinuiteta rada OHR-a i imenovanjem njegovog naslednika. Drugo, politički, jer su domaći akteri iskoristili njegov odlazak kao priliku da potkrepili svoje narative. Treće, geopolitički, jer se postavlja pitanje da li međunarodna zajednica menja pristup upravljanju Bosnom i Hercegovinom.
Analitičarka iz Banjaluke, Tanja Topić, upozorava na opasnost koju nosi Šmitova ostavka, ističući da su njegovi potezi rezultat dogovora između Milorada Dodika i američke administracije. OHR je potvrdio da je Šmit doneo ličnu odluku o odlasku nakon skoro pet godina mandata, naglašavajući da će ostati na funkciji dok ne bude izabran njegov naslednik. Šmit je ocenio svoj mandat kao period „značajnog napretka“, ali je naglasio da BiH još nije ispunila ključne reforme iz „Programa 5+2“.
Tokom svog mandata, Šmit je doneo nekoliko odluka koje su značajno promenile politički i pravni kontekst BiH, kao što su intervencije u izborni i ustavni sistem Federacije BiH, što se i danas smatra spornim. Odluka o deblokadi formiranja Vlade Federacije i poništavanje zakona Republike Srpske bili su ključni trenuci, dok je njegova izmena Krivičnog zakona dovela do smene Dodika s mesta predsednika RS.
Reakcija na Šmitov odlazak iz Banjaluke je trijumfalna. Dodik je izjavio da je Šmit otišao bez legitimiteta i da je njegov odlazak potvrda da je Republika Srpska „neuništiva“. Ova izjava nosi ironičan ton, s obzirom na to da je Šmitov mandat obuhvatao značajnu međunarodnu podršku koja je bila usmerena protiv Dodika.
U Sarajevu su tonovi oprezniji. Bakir Izetbegović, lider SDA, rekao je da je Šmitova ostavka njegov „lični izbor“, ali je naglasio da to ne bi smelo da utiče na funkciju OHR-a. Izetbegović je upozorio da je potrebno brzo imenovanje Šmitovog naslednika kako bi se izbegle nove blokade i dodatna nestabilnost.
Iz Brisela su se oglasili i evropski zvaničnici, ukazujući na to da bi funkcionisanje BiH moglo postati još komplikovanije nakon odlaska Šmita. Visoka predstavnica EU, Kaja Kalas, istakla je da je od suštinskog značaja zadržati stabilnost BiH.
HDZ BiH je izjavio da je došlo vreme za domaće zvaničnike da preuzmu odgovornost i predložila da OHR bude izmešten iz BiH. U tom kontekstu, već se spekuliše ko bi mogao biti Šmitov naslednik, pri čemu se pominju imena italijanskih diplomata kao potencijalnih kandidata.
Analitičari smatraju da izbor naslednika neće biti samo proceduralna stvar, već će poslati jasnu poruku o tome ko realno postavlja pravila u Bosni i Hercegovini, što može značajno uticati na budućnost zemlje.
