Otkriće čileanskog pauka pustinjaka (Loxosceles laeta) u Portu predstavlja važan trenutak za biologe i entomologe, jer je ovo prvi zvanični zapis o prisustvu ove otrovne vrste na Pirinejskom poluostrvu. Iako se radi o opasnom zglavkaru, stručnjaci smiruju javnost, naglašavajući da je rizik od susreta s ovom vrstom veoma nizak, zahvaljujući njenom povučenom ponašanju.
Hose Manuel Groso-Silva, entomolog iz Prirodnjačkog muzeja Univerziteta u Portu, ističe da nema razloga za paniku. „Verovatnoća da ljudi nalete na ovu vrstu ili da budu ugriženi je veoma mala,“ kaže on. U istraživanju koje su sproveli biolog Fransisko Žil i Groso-Silva, naglašava se da je čileanski pauk stidljiva vrsta koja nije sklona napadima, ali upozoravaju da njen ugriz može izazvati ozbiljna oštećenja kože, uključujući nekrozom.
Čileanski pauk pustinjak potiče iz zapadnih delova Južne Amerike i uobičajen je u zemljama poput Brazila i Argentine. Međutim, zahvaljujući međunarodnoj trgovini, uspeo je da se proširi na regione daleko od svog prirodnog staništa. Prvi primerak ovog pauka pronađen je slučajno 10. septembra 2025. godine na zidu u Portu, dok je drugi primerak, takođe mužjak, otkriven 10. januara 2026. godine u lepljivoj zamci koja prvobitno nije bila postavljena za njega.
U Portugaliji već decenijama živi srodna vrsta, mediteranski pauk pustinjak (Loxosceles rufescens), koji je prisutan u Evropi više od 200 godina. Zbog sličnosti između ovih dvaju pauka, naučnici veruju da je čileanski pauk možda već rasprostranjeniji nego što se misli, ali da je pogrešno identifikovan kao njegov mediteranski rođak. Glavna razlika između njih može se utvrditi samo detaljnom analizom ekstremiteta kod mužjaka.
Ugriz čileanskog pauka može izazvati sindrom poznat kao loksocelizam. Tokom 2023. godine, u Portugaliji je zabeležen slučaj 48-godišnje žene koju je ujeo mediteranski pustinjak. Simptomi su se pojavili u obliku otoka bez bolova, ali su se u roku od 24 sata pogoršali, uz pojavu glavobolje, groznice, zamora i nekroze na mestu ujeda. Pacijentkinja je, na sreću, otpuštena iz bolnice nakon 16 dana lečenja bez trajnih posledica.
Trenutno se u Portugaliji nalazi više od 300 stranih vrsta insekata, a mnoge su unesene transportom robe. Biolozi podsećaju na slučaj azijskog stršljena, koji je u Evropu stigao u pošiljci bonsai stabala iz Kine. Rast globalnih temperatura, pri čemu se Evropa zagreva brže od ostatka sveta, dodatno pogoduje širenju ovih egzotičnih vrsta. Čileanski pustinjak ranije je primećen u Finskoj (1972) i Nemačkoj (2025), gde je preživljavao isključivo unutar zgrada zbog hladne klime, ali toplije podneblje Portugalije moglo bi mu omogućiti trajnije naseljavanje.
Pauci ovog tipa imaju specifične karakteristike koje ih čine jedinstvenim. Njihova sposobnost da se prilagode različitim staništima i rastuće temperature u Evropi mogu dovesti do promene u ekosistemima i interakcijama sa lokalnim vrstama. Stoga se preporučuje da se javnost edukuje o ovim vrstama i da se preduzmu mere opreza da se smanji rizik od potencijalnih ugriza.
U svetlu svih ovih informacija, važno je napomenuti da je nadzor nad invazivnim vrstama ključan za očuvanje lokalne biologije i sigurnosti ljudi. Zbog toga je saradnja između naučnika, vlada i zajednica od suštinskog značaja za upravljanje ovim izazovima u budućnosti.
