Evropska komisija želi da oživi gotovo nepoznatu klauzulu iz osnivačkog ugovora Evropske unije, koja države EU obavezuje na uzajamnu pomoć u slučaju napada. Ipak, neke članice su skeptične, a rasprava o ovom pitanju se već vodi, izveštava nemački medij Tagesšau.
Prema informacijama do kojih je došla emisija nemačke javne televizije ARD, nakon napada iranskih dronova na Kipar 2. marta, predsednik te zemlje, Nikos Hristodulis, pokrenuo je pitanje aktiviranja klauzule o obaveznoj uzajamnoj pomoći. Kipar, koji trenutno predsedava Savetom EU po sistemu rotacije, nije zvanično aktivirao Član 42, Stav 7, klauzulu usvojenu 2009. godine, ali je Hristodulis upozorio da EU mora „pod hitno da se pripremi za vanredni slučaj“.
Do sada su se većina evropskih zemalja oslanjale na Član 5 NATO, koji takođe obavezuje članice alijanse na uzajamnu pomoć. Međutim, mnogi sada sumnjaju da bi američki predsednik Donald Tramp brzo reagovao i pomogao Europljanima u slučaju potrebe. Tagesšau podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već u februaru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji zatražila oživljavanje klauzule o uzajamnoj podršci, ističući da „takva podrška u okviru EU nije opcija, nego obaveza“.
Na sastanku u Briselu 12. marta, predstavnici EU su diskutovali o Članu 42.7. Na početku sastanka, jedan visoki zvaničnik EU je naglasio da funkcionalna klauzula o uzajamnoj podršci može učiniti Uniju verodostojnijom, te da bi u slučaju napada Evropljani mogli brže reagovati.
Međutim, neke zemlje, pre svih Irska i Malta, izrazile su ozbiljne sumnje u mogućnost operacionalizacije ove klauzule. Druge zemlje su, uključujući Italiju, želele da se fokusiraju na NATO, smatrajući da EU nije vojni akter. Nasuprot skepticima, Francuska, Španija, Holandija, Nemačka i Austrija su vršile pritisak, shvatajući klauzulu ozbiljno i podstičući raspravu o njenom aktiviranju.
Diskusija je otkrila značajne razlike u mišljenju među članicama. Jedan nemački diplomata je u Berlin poslao poruku u kojoj je rezignirano konstatovao da situacija ne govori „ništa dobro o sposobnosti EU da reaguje“, dodajući da Unija još uvek nije shvatila geopolitičku realnost.
Ambasadorka Švedske u Nemačkoj, Veronika Vand-Danijelson, predložila je dvostruko rešenje – aktiviranje Člana 42.7 za „civilne i hibridne pretnje“ koje bi obuhvatile napade na kritičnu infrastrukturu i sajber napade, dok bi NATO i dalje bio odgovoran za klasičnu vojnu odbranu. Vand-Danijelson, čija zemlja će se pridružiti NATO-u tek 2024. godine, smatra da bi ovo bio dobar kompromis, te da bi se sva infrastruktura NATO mogla koristiti i bez SAD. Ona je istakla da nije potrebno čekati sve zemlje EU, već da „koalicija voljnih“ treba da prednjači u ovom pitanju.
Ova tema je postala izuzetno važna u svetlu trenutnih globalnih pretnji i sve veće nesigurnosti, a EU se suočava sa izazovima koji zahtevaju brže i efikasnije reakcije. Rasprava o aktiviranju klauzule o uzajamnoj pomoći može biti ključna za budućnost evropske bezbednosti i jedinstva u suočavanju sa spoljnim pretnjama.
Nastavak razgovora o ovom pitanju biće od suštinskog značaja za oblikovanje zajedničke bezbednosne politike EU i njenu sposobnost da adekvatno reaguje na izazove u budućnosti.
