Početkom oktobra u Bosni i Hercegovini održavaju se izbori na različitim nivoima, a ukoliko se postigne dogovor, biće to prvi izbori na kojima će se identitet birača biometrijski proveravati, a glasovi zbrajati elektronski. Raspisivanjem izbora za 4. oktobar, formalno je otvoren novi izborni ciklus u kojem će građani birati članove Predsedništva, poslanike u različitim parlamentima, kao i predsednika i potpredsednike Republike Srpske.
U ovom izbornom ciklusu koristiće se biometrijski uređaji za proveru identiteta birača uzimanjem otiska prsta, što bi trebalo da omogući da se spreče zloupotrebe kao što su glasanje umesto preminulih ili drugih osoba. Članica Centralne izborne komisije (CIK) Irena Hadžiabdić ističe da ovakav sistem značajno unapređuje bezbednost izbornog procesa.
Na ovogodišnjim izborima registrovano je više od 3,4 miliona birača, a biće formirano oko 5.300 biračkih mesta. Ukupno se bira 518 zvaničnika za različite nivoe vlasti. Za sprovođenje izbora zatraženo je 24,2 miliona maraka, a ranije je osigurano 112,5 miliona maraka za višegodišnji projekat uvođenja novih tehnologija, što pokazuje da će izbori 2026. godine biti mnogo više od klasične organizacije glasanja.
Prijave političkih stranaka i nezavisnih kandidata planirane su od 8. do 22. maja, dok će se kandidatske liste podnositi od 24. juna do 6. jula. Overene liste trebalo bi da budu objavljene do 20. avgusta, dok zvanična izborna kampanja počinje 1. septembra. Na biračkim mestima će biti uređaji za biometrijsku identifikaciju, a predviđeno je i skeniranje glasačkih listića kako bi se omogućilo elektronsko očitavanje rezultata i brža obrada podataka.
Tehnološke inovacije u izbornom procesu predstavljaju značajnu promenu u zemlji gde je nepoverenje u izborne rezultate često povezano sa ručnim brojanjem i kašnjenjem u objavljivanju rezultata. Koalicija za slobodne i poštene izbore „Pod lupom“ pozdravlja uvođenje novih tehnologija i smatra ga istorijskim korakom ka unapređenju izbornog procesa.
Međutim, izbor dobavljača opreme za biometrijsku identifikaciju postao je predmet sporova. CIK je izabrao kompaniju Smartmatic, a vrednost ugovora iznosi oko 74 miliona maraka. Ova odluka izazvala je žalbe drugih ponuđača, ali je CIK nastavio sa primenom tehnologije uz pravnu podršku.
Reakcije političkih stranaka su podeljene; dok neki izražavaju negodovanje, većina stranaka iz Federacije BiH podržava promene. HDZ BiH i SNSD su skeptični prema izmenama Izbornog zakona koje bi se odnosile na nove tehnologije, zahtevajući dodatne izmene koje bi osigurale legitimno predstavljanje Hrvata.
Ukoliko biometrijska provera i skeniranje listića dovedu do smanjenja manipulacija i bržeg objavljivanja rezultata, CIK bi mogao dobiti značajan argument za verodostojniji izborni proces. Međutim, sve to zavisi od podrške SNSD-a i HDZ-a za izmene zakona, koje su neophodne za širu primenu novih tehnologija.
