U Beogradu postoji na desetine privatnih parking prostora, ali ne postoji jedinstven zvaničan podatak o njihovom broju. U centru grada su dominantni javni parkinzi, ali postoje i manji broj komercijalnih i polu-privatnih prostora. Neki od njih se nalaze u tržnim centrima koji su direktno u njihovom vlasništvu. Malih privatnih parking mesta ima na Zvezdari, Voždovcu, Paliluli i Čukarici, gde se izdaju i mesta u dvorištima i manjim objektima.
Novi Beograd je deo grada koji ima najviše prostora za privatne parkinge, ali su oni često vezani za firme i tržne centre. Parking-servisi, posebno oko aerodroma, funkcionišu kao organizovan privatni biznis, nudeći usluge nadzora 24/7, transfer do terminala, kao i online rezervacije.
Postavlja se pitanje koja je procedura da privatnik otvori parking. Privatni parkinzi su registrovani pod različitim šiframa delatnosti, a advokat Nemanja Rodić objašnjava da postoje šifre delatnosti koje pokrivaju i više delatnosti. „Teoretski, možete uzeti bilo koju vrstu pružanja usluge koja se ne kosi mnogo sa samim tim. Bilo koja uslužna delatnost koja može biti srodna tome, prilično je laka za otvaranje“, kaže Rodić.
Obično privatne parkinge otvaraju firme registrovane kao DOO. Pre registrovanja firme, većina onih koji žele da se bave ovim biznisom iznajmljuju plac. „Dogovara se ugovor o zakupu korišćenja placa, gde se zapravo ni ne definiše njegova namena. Ako to postane ozbiljnije, obično se otvara privredno društvo koje se registruje i gde se naplaćuju usluge“, objašnjava Rodić.
Prema njegovim rečima, u slučaju privatnih parkinga u blizini aerodroma, ljudi traže ozbiljnije organizacije koje garantuju sigurnost vozila. „Za manje stvari, ljudi prosto zakupe parcelu, postave rampu i zakupljuju taj prostor na nekom internom nivou, bez posebnog dogovora“, dodaje on. Vrsta dokumentacije zavisi od opštine do opštine, kao i od ideje za taj prostor.
Osnovne stvari su da imate ili vlasništvo na parceli ili zakup, kao i da otvorite firmu koja će se time baviti. „Sve zavisi od toga koja vrsta usluge se pruža. Ako želite da ljudima pružite parking mesto, vi ste završili priču sa tim“, ističe Rodić. U slučaju dodatnih usluga, kao što su zaštita od provale ili protivgradne zaštite, mora se razmišljati o različitim sistemima za koje su potrebne posebne dozvole.
Na privatnim parkinzima bitna je i bezbednost. „Ljudi to ocenjuju prema izgledu parkinga. U ozbiljnijim varijantama angažuju se fizičko obezbeđenje i videonadzor koji prati prostor“, objašnjava Rodić. Privatni parkinzi u tržnim centrima su direktno u vlasništvu određenog tržnog centra, a većina takvih parkinga ima disklejmere koji ih oslobađaju odgovornosti za štetu ili krađu.
Iako takvi parking prostori koriste videonadzor kao oblik zaštite, oni ne preuzimaju odgovornost za eventualnu štetu. „Na njima je samo obaveza da vam pruže mogućnost parkinga. Neće biti oni odgovorni ako neko obije vozilo i ukrade torbicu iz njega“, dodaje Rodić.
S obzirom na sve ove aspekte, privatni parking prostori u Beogradu predstavljaju složen sistem koji zahteva pažljivo razmatranje i planiranje. Od izbora lokacije, preko registracije firme, do implementacije sigurnosnih mera, svaki korak je važan za uspešan rad ovog biznisa. Mnogi Beograđani su u potrazi za sigurnim i pouzdanim mestima za parkiranje, što čini privatne parkinge atraktivnom opcijom, posebno u urbanim sredinama gde je konkurencija velika. U budućnosti se može očekivati dalji razvoj i profesionalizacija ovog sektora, kako bi se zadovoljile potrebe vozača u glavnom gradu Srbije.
