U poslednje vreme, mnogi putnici iz zemalja van Evropske unije suočavaju se sa problemima prilikom pokušaja ulaska u Šengen zbog prethodnih deportacija koje su evidentirane u njihovim pasošima. Nedavna situacija jednog Makedonca, koji je nakon dobijanja novog pasoša pokušao da uđe u Nemačku, zapravo je potvrdila da promena dokumenta ne briše automatski zabranu ulaska. Naime, nakon što je stigao na aerodrom u Diseldorfu, suočio se sa graničnom policijom koja mu je stavila pečat u pasoš sa oznakom „deportacija“.
Makedonac je bio uveren da je novi pasoš rešenje za njegove probleme, ne shvatajući da Šengenski sistem funkcioniše drugačije. Njegov novi pasoš, uprkos novom broju i fotografiji, nije mogao da ga zaštiti od zabrane koja je evidentirana u Šengenskom informacionom sistemu (SIS). Pečat koji je dobio na aerodromu jasno je ukazivao na njegovu deportaciju iz Nemačke, koja je registrovana još u junu 2023. godine.
Razlozi za deportaciju mogu biti različiti. To može uključivati prekoračenje dozvoljenog boravka, nedostatak potrebnih dokumenata ili ranije izrečene zabrane ulaska u Šengen. Granična policija ne proverava identitet putnika samo na osnovu broja pasoša, već na osnovu jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG), što dodatno komplikuje situaciju za one koji su imali problema sa zakonom.
Sistem koji koristi Šengen nije vezan samo za broj pasoša. U njemu su pohranjeni podaci kao što su ime, prezime, datum rođenja, državljanstvo, a ponekad i biometrijski podaci kao što su otisci prstiju. Na osnovu ovih informacija, granična policija može automatski odbiti ulazak osobama koje su pod nekim oblikom zabrane.
Posledice pečata o deportaciji su ozbiljne. Prvo, dolazi do automatske zabrane ulaska i boravka u Nemačkoj i svim zemljama Šengenskog prostora, a trajanje te zabrane može se kretati od pet do deset godina, u zavisnosti od težine prekršaja. Osim toga, podaci o deportaciji se unose u Šengenski informacioni sistem, što znači da će svaki putnik koji pokuša da pređe granicu biti automatski detektovan od strane granične policije.
Troškovi deportacije takođe mogu biti značajni. Osoba koja je deportovana mora nadoknaditi troškove koje je država imala prilikom njenog prinudnog uklanjanja, a to često predstavlja uslov za razmatranje eventualnog ukidanja ili skraćenja zabrane.
U nekim slučajevima, moguće je podneti formalni zahtev za ukidanje ili skraćenje zabrane, na primer, zbog spajanja porodice ili drugih opravdanih okolnosti. Međutim, u ovim situacijama se preporučuje angažovanje stručnog advokata koji se bavi migracionim pravom.
Važno je napomenuti da će od aprila 2026. godine na spoljnim granicama 29 evropskih država početi primena novog elektronskog sistema evidencije ulazaka i izlazaka (EES), koji će dodatno osnažiti kontrole na granicama. Ovaj sistem će beležiti podatke o putnicima, njihovim putnim ispravama i biometrijskim podacima, kao i evidenciju prekoračenja dozvoljenog boravka.
Za putnike iz trećih država, to će značiti još strože mere prilikom ulaska u Šengen. Iako sistem EES evidentira određene granične podatke, Šengenski informacioni sistem ostaje ključan za identifikaciju osoba koje su pod zabranom, što znači da promena pasoša ili plaćanje kazni ne predstavljaju rešenje za one koji su već imali problema sa zakonom u Šengenskom prostoru.
Da biste se zaštitili od potencijalnih problema, važno je da proverite sve relevantne informacije o vašem statusu, uključujući dokumente koje ste dobili od nadležnih organa, datum i trajanje zabrane, kao i mogućnosti za njeno osporavanje ili ukidanje. Ako imate bilo kakve sumnje, savetuje se da se konsultujete sa pravnikom specijalizovanim za migraciono pravo.
