U Srbiji se održavaju parlamentarni izbori koji se posmatraju kao ključni trenutak u političkom životu zemlje, posebno kao odmeravanje snaga između populističkog lidera Aleksandra Vučića i pokreta univerzitetskih studenata, koji su organizovali proteste protiv njegove vlasti gotovo dve godine. Prema izveštaju agencije AP, više od 6,4 miliona glasača ima priliku da bira između 18 političkih stranaka koje se takmiče za 250 mesta u parlamentu. Ovi izbori su se oblikovali kao referendum između Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) i Studentske liste, koju predvode mladi aktivisti.
Prema anketama, glavni kandidati su izjednačeni, što ukazuje na to da su ovi izbori najneizvesniji u poslednjim godinama. Očekuje se visoka izlaznost, koja bi mogla rezultirati time da manje stranke ne pređu cenzus od tri odsto potrebnog za ulazak u parlament. Vučić je prethodno redovno pobeđivao rascepkanu opoziciju, ali su lideri studentskog pokreta pokazali da su ozbiljna pretnja njegovoj vlasti, što je rezultiralo njegovom slabljenju tokom poslednjih 14 godina.
Pobeda studenata mogla bi imati značajan uticaj ne samo u Srbiji, već i širom Evrope, gde se zemlje suočavaju sa sličnim omladinskim protestima. AP takođe izveštava o neregularnostima na nedavnim izborima, i Evropska unija pažljivo prati sprovođenje glasanja. Međunarodni i lokalni posmatrači izrazili su zabrinutost zbog sigurnosti i poštenja izborne kampanje, koja je bila obeležena pritvaranjem, kontrolom medija i izveštajima o nadzoru i sajbernapadima na aktiviste.
Na lokalnim izborima u deset opština zabeleženi su nasilni napadi na novinare i aktiviste, a posle prethodnih parlamentarnih izbora održani su opozicioni protesti zbog navoda o prevarama. Ako SNS osvoji najviše glasova, Vučić će ostati na mestu premijera nakon što je prošlog meseca podneo ostavku na poziciju predsednika kako bi mogao da se fokusira na kampanju.
Popularnost Vučića opala je nakon tragedije u kojoj je 16 ljudi poginulo kada se srušila nadstrešnica na železničkoj stanici, što je izazvalo proteste mladih koji su tražili odgovornost. Ovi protesti oslikavaju šira nezadovoljstva zbog korupcije i klijentelizma u Srbiji. I pored toga, Vučić i dalje uživa značajnu podršku među glasačima, koji ga vide kao sposobnog vođu u teškim vremenima.
S druge strane, novoformirani pokret Studentska lista razlikuje se od tradicionalnih političkih organizacija u Srbiji. Njihovu listu čine malo poznati stručnjaci, sportisti, poljoprivrednici i umetnici, dok univerzitetski studenti nisu direktno na listi. Ovaj pristup ima za cilj da se suprotstavi Vučićevoj dominaciji i vrati osećaj zajedništva i solidarnosti. Njihova kampanja je naglašavala nepartijski pristup i obnovu srpske ekonomije i demokratije.
Studenti su privukli glasače razočarane lokalnim političarima, a kako AP izveštava, organizovali su biciklističke i pešačke ture kako bi došli do glasača u ruralnim oblastima, koje su tradicionalno podržavale Vučića. Istraživanje javnog mnjenja pokazuje različite rezultate, a obe strane tvrde da su u prednosti, dok analitičari izražavaju zabrinutost zbog mogućih postizbornih tenzija ukoliko rezultati budu tesni.
Vučić je izjavio da će njegova stranka priznati poraz ukoliko izgubi, ali je upozorio da će svaki protest koji bude zahtevao preispitivanje rezultata biti brzo ugušen. Magda Anastasijević, analitičarka za konfliktne situacije, naglasila je da je izborno nasilje u porastu u Srbiji i da bi moglo eskalirati, posebno ukoliko se rezultati dovedu u pitanje.
Zvanični rezultati izbora neće biti objavljeni pre ponedeljka, a prateći događaji i atmosfera u zemlji ukazuju na to da će ovi izbori imati dugoročne posledice po političku scenu Srbije.
