Sreten Marković iz Velikog Trnjana je jedini registrovani hranitelj za odrasle u opštini Leskovac. U svom domu brine o četvorici muškaraca bez doma i porodice, pružajući im ne samo sklonište, već i porodičnu atmosferu ispunjenu podrškom, međusobnim poštovanjem i zahvalnošću. Marković, koji ima 49 godina, otvorio je vrata svog doma za Sašu (55), Ivana (51), Dejana (50) i M.S. (30) — sve su to muškarci sa izuzetno teškim životnim sudbinama.
Saša, koji je u Markovićev dom stigao pre 22 meseca, ističe kako mu je Sreten pružio novu priliku za život. „Sreten nam nije kao hranitelj, nego kao brat. Ne bih ga menjao ni za šta na svetu“, kaže Saša, naglašavajući da u njihovom domu vlada zajedništvo i harmonija.
Ivan, drugi korisnik, sa osmehom dodaje da su njihovi obroci, posebno pasulj, omiljeni među njima. Njihovi dani prolaze u miru, druženju i aktivnostima kao što su igranje šaha i šetnje po selu, a meštani Velikog Trnjana ih prihvataju otvorenog srca, bez predrasuda.
Među štićenicima Markovića su i ljudi koji su preživeli teške zdravstvene i životne lomove. Trojica su došla direktno sa psihijatrijskog lečenja, dok je najmlađi M.S. prethodne četiri godine živeo na ulici. Marković i njegova supruga su se odlučili da otvore svoj dom za one kojima je pomoć najpotrebnija, nakon što su se obratili Centru za socijalni rad i saznali da mogu postati hranitelji za odrasle.
Sreten objašnjava da je briga o ovim ljudima više od posla — to je trajno životno opredeljenje. „Pružiti ljubav, socijalnu sigurnost i zdravstvenu zaštitu onima koji nemaju sreće u životu je nešto najlepše“, naglašava on. Dnevno se brine o terapiji svojih štićenika, koji zajedno piju ukupno 35 lekova.
Briga o takvim osobama zahteva potpunu posvećenost. „Mi imamo njih, oni imaju nas i funkcionišemo kao jedan tim“, dodaje Marković. Iako su sudbine štićenika teške, u njegovom domu vlada harmonija i sloga. „Nismo imali nijednu jedinu svađu između štićenika. Oni se oslanjaju jedni na druge“, dodaje Sreten.
Bobana Stamenković, supervizor u Službi za zaštitu odraslih i starijih lica Centra za socijalni rad u Leskovcu, naglašava važnost porodičnog smeštaja za odrasle. „Korisnici dobijaju na očuvanju identiteta i individualnosti, dok se u domovima često utapaju“, objašnjava Stamenkovićeva, ističući da porodično okruženje čuva lično dostojanstvo.
Prema pravilniku o pružanju usluga porodičnog smeštaja, hranitelji mogu biti pojedinci, bračni partneri ili porodice, pod uslovom da ispunjavaju određene kriterijume, kao što su starosna dob, pravna sposobnost i adekvatni stambeni uslovi. Markovići su primer uspešne prakse u ovoj oblasti, sa izuzetnom saradnjom i podrškom Centra za socijalni rad.
Finansijski, država obezbeđuje mesečnu naknadu za izdržavanje korisnika, koja iznosi 48.401 dinar, dok je neto naknada za rad hranitelja 24.269 dinara po korisniku. Sreten Marković smatra da je pružanje ruku onima koji su zaboravljeni od strane društva najlepša stvar koju može učiniti. „Nikada se nisam pokajao i opet bih uradio isto“, zaključuje ovaj skromni i humani čovek iz Velikog Trnjana, ostavljajući snažan utisak na sve koji ga poznaju.
