Kada je Donald Tramp u februaru pokrenuo rat protiv Irana zajedno sa Izraelom, mnogi u zemlji su tu kampanju dočekali kao krunu političke i diplomatske karijere Benjamina Netanjahua. Međutim, tri meseca kasnije, režim u Teheranu i dalje je na vlasti, a Tramp pokušava da postigne dogovor koji bi ponovo otvorio moreuz Ormuz za naftne tankere. Izveštaji o uslovima tog sporazuma izazvali su uznemirenost, razočaranje i bes u Izraelu.
„Izrael je potpuno zavisan od odluka hirovitog, praznog i očajnog američkog predsednika“, napisao je Nahum Barnea u listu Jedioth Ahronot. Ovaj komentar je deo oštre kritike strategije Benjamina Netanjahua pre i tokom kampanje koju su SAD nazvale Operacija Epski bes, a Izrael Operacija „Lav koji riče“. Barnea je dodao: „Što je veći bes, veća buka, veći je poraz“. Ako se sporazum o kojem se sada govori potpiše, šteta će biti još veća, jer bi milijarde koje će se sliti u džepove režima daleko dogurale.
Na početku rata, izraelska bezbednosna elita je upozoravala da Netanjahu rizikuje da žrtvuje najvažniji spoljnopolitički adut zemlje – dvostranačku podršku u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova strategija je bila usmerena na promenu režima u Iranu, a moguće političke dobitke pred izbore zakazane za oktobar. Skoro tri meseca kasnije, ankete javnog mnjenja u SAD pokazuju da bi težak udarac višedecenijskom nasleđu mogao biti najtrajnija posledica ovog sukoba za Izrael.
Izrael se našao isključen iz pregovora sa Iranom i ne obaveštava se o njihovom napretku, navodi Njujork tajms. Vlada je prinuđena da se oslanja na regionalne saveznike i njihove špijunske mreže koje prate iransko rukovodstvo. Sporazum koji pregovara tim Donalda Trampa može da uvede određena ograničenja iranskom nuklearnom programu, ali postoji široka saglasnost da bi ona bila manje restriktivna nego sporazum iz 2015. godine, postignut pod administracijom Baraka Obame. Netanjahu je tada kritikovao taj sporazum, poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA).
„Sporazum koji se nazire je mnogo gori od prethodnog“, istakao je Ben Kaspit u „Ma’arivu“, upozoravajući na rizik da bi posledice rata i sporazuma o prekidu vatre mogle ubrzati iranski nuklearni program umesto da ga unište. U tekstu se dalje navodi da je ubistvo vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hameneija, uklonilo ključnu osobu koja je pokrenula nuklearni program, ali i onu koja je sprečila njegovu finalnu fazu – izradu oružja.
Desničarski članovi Netanjahuove koalicije sada ga pritiskaju da se suprotstavi američkom predsedniku zbog delimičnog primirja sa Hezbolahom u Libanu, koje je sprovedeno pod pritiskom Vašingtona. „Vreme je da premijer udari šakom o sto pred Trampom i saopšti mu da se vraćamo u rat u Libanu“, napisao je ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir na društvenim mrežama.
Briga zbog pretnji iz Irana i njegovih saveznika verovatno stoji iza anketa koje su pokazale snažnu podršku Izraelaca odluci da se krene u rat protiv Irana, čak i nakon nedelja raketnih napada. Neposredno nakon primirja, više od trećine izraelskih Jevreja izjavilo je da je veoma ili donekle nezadovoljno njime, dok je nešto više od četvrtine bilo zadovoljno što su borbe prestale.
Podrška vladi je opadala kako se sukob produžavao bez znakova obećane promene režima. Čak i u aprilu, kada je moglo biti više razloga za izraelski optimizam, građani su bili razočarani načinom na koji vlada vodi rat. Tek nešto više od trećine je pozitivno ocenilo učinak vlade.
Nisu sve kritike bile usmerene na Netanjahua, niti su svi nezadovoljni sporazumom žalili zbog rata, ali nacrt Trampovog plana naišao je na malo podrške u Izraelu. „U Trampovu čast, treba reći da je bar pokušao. Njegova hrabra spremnost da upotrebi ogromnu američku vatrenu moć protiv Irana višestruko je bolja od istorijske nemoći njegovih prethodnika“, napisao je Ariel Kahana u listu „Israel Hayom“. Suštinski, Iran može svetu da predstavi sliku pobede samo zato što i dalje postoji, dok Tramp, za sada, nema sličnu protivsliku da pokaže. To nisu dobre vesti za izraelski narod.
