Donji dom Parlamenta Paragvaja je danas jednoglasno pokrenuo postupak za smenjivanje predsednika Santijaga Penje, koji je, iako je objavio ostavku, suočen s ozbiljnim optužbama zbog propasti banke „Ueno“. Ova banka, koja je bila ključna za finansijski sistem Paragvaja, bankrotirala je zbog ozbiljnih finansijskih problema, ugrožavajući štednju miliona klijenata i stotine miliona dolara javnih sredstava, što je izazvalo velike demonstracije u zemlji.
U video poruci, Penja se izvinio građanima, ali nije preuzeo odgovornost za bankarsku krizu koja je pogodila zemlju. Njegov prioritet, kako je naveo, je da ulagači propale banke povrate svoj novac. Tokom njegovog mandata, državna sredstva su se slivala u banku „Ueno“, a kontrolu nad njom preuzela je Centralna banka u ponedeljak, kada je banka proglašena insolventnom.
Centralna banka je saopštila da je njen upravni odbor jednoglasno odlučio o pokretanju postupka sanacije banke „Ueno“, čija je solventnost pala ispod zakonskog minimuma. Ovaj proces omogućava regulatorima da prebacuju depozite iz problematičnih banaka u stabilnije banke, pre nego što se preostala imovina likvidira.
Banka „Ueno“ ima tri miliona klijenata, što čini oko 60% odraslog stanovništva Paragvaja, i upravlja sa 800 do 850 miliona dolara javnih sredstava, uključujući 380 miliona dolara iz državnog Fonda za penziono i zdravstveno osiguranje. Intervencija Centralne banke dolazi u trenutku kada se skandal oko predsednika Penje produbljuje, a mnogi ga smatraju odgovornim za trenutnu situaciju.
Penja je imenovao tadašnjeg čelnika banke „Ueno“, Karlosa Karvala, za guvernera Centralne banke, što su kritičari označili kao sukob interesa. Iako je Penja tvrdio da nikada nije bio akcionar ili investitor u banci, njegovo blisko povezivanje s vlasnicima banke postavlja pitanje njegove odgovornosti. Centralna banka je naglasila da su problemi banke „Ueno“ ograničeni i da ne utiču na celokupni finansijski sistem.
Karvalo je novinarima rekao da su regulatori prvobitno bili zabrinuti zbog kredita koje je banka odobravala kompanijama povezanim s vlasnicima banke. Ovakva praksa može dovesti do sukoba interesa i kršenja zakona. Detaljna kontrola je otkrila veće nepravilnosti, a Centralna banka planira da obavesti nadležne organe o ovim saznanjima.
Centralna banka će imenovati zvaničnike za upravljanje bankom i proceniti njenu vrednost, kao i zaštititi njenu imovinu. Takođe, istražiće ko je odgovoran za pogoršanje finansijskog stanja banke i izreći sankcije. Svakom deponentu je, putem fonda centralne banke, zagarantovana isplata do iznosa od 228 miliona paragvajskih gvaranija, što je oko 38.000 američkih dolara, a sredstva moraju biti isplaćena u roku od 15 dana.
Međutim, potpuna isplata onima koji imaju veće iznose na računima nije garantovana, a zavisiće od ishoda procesa rešavanja statusa banke. Gladis Vera, finansijska menadžerka penzionog fonda, izjavila je da će isplate penzija za mesec biti izvršene kao i obično, jer su sredstva za mesečne isplate smeštena u drugoj banci. Takođe, naglasila je da će fond preduzeti pravne korake da povrati svoja ulaganja.
Ovaj skandal dodatno potresa političku scenu Paragvaja, a Penja se suočava s kritikama i zahtevima da preuzme odgovornost za situaciju u kojoj su se našli milioni građana. Demonstracije i nezadovoljstvo građana pritisnuli su vladu, a mnogi se pitaju kakve će posledice imati ova kriza po budućnost finansijskog sistema i političke stabilnosti zemlje. U svetlu ovih događaja, budućnost predsednika Penje i njegovih političkih ambicija ostaje neizvesna.
