Poslednjih dana španska eksklava na afričkoj obali, posebno Seuta, suočila se sa izuzetnim pritiskom zbog priliva migranata. Hiljade ljudi prešlo je granicu na razne načine, uključujući plivanje, penjanje preko zaštitnih ograda, kao i jurišanje kroz granične prelaze. Ovakvi prizori, koji su obično viđeni samo u filmovima, postali su stvarnost za lokalno stanovništvo i vlasti.
Lokalne vlasti upozoravaju na ozbiljnu humanitarnu krizu i socijalni kolaps. Centri za prihvat, posebno oni za maloletne bez pratnje, rade na 2400% svojih kapaciteta, a mnogi ljudi spavaju napolju. U ovom haosu, zabeleženo je čak i 18 smrtnih slučajeva usled utapanja, što dodatno pogoršava situaciju. Predsednik Seute, Huan Hesus Vivas, zatražio je proglašenje nacionalne vanredne situacije i slanje vojske na teren. Iako je Madrid poslao pojačanja, odbio je da proglasi vanrednu situaciju, a premijer Pedro Sančez najavio je posetu ovoj eksklavi.
Evropske države brzo su reagovale na ovu krizu. Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je Rim spreman na vanredne mere, uključujući i suspenziju Šengenskog sporazuma sa Španijom. Ministar spoljnih poslova Italije, Antonijo Tajani, otišao je korak dalje i zatražio zatvaranje Šengenskog prostora prema Španiji, tvrdeći da neregularna i nekontrolisana imigracija predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost. Finska je podržala ovaj stav, ukazujući na to da je Madrid propustio da adekvatno zaštiti spoljne granice Šengena. Ove izjave izazvale su oštru diplomatsku reakciju iz Madrida, koji je pozvao italijanskog ambasadora na razgovor i optužio Rim za demagogiju.
Seuta i Melilja su španske autonomne oblasti na afričkom kontinentu, a ne udaljene kolonije. Seuta ima površinu od oko 18,5 kvadratnih kilometara i nešto više od 83.000 stanovnika, dok Melilja, koja je manja, ima oko 12,3 kvadratna kilometra i blizu 87.000 žitelja. Obe eksklave okružene su marokanskom teritorijom i od nje odvojene su visokim ogradama sa žicom, kamerama, senzorima i nadzornim tornjevima. Kada neko uđe u Seutu ili Melilju, formalno je ušao u Šengen, čime put ka španskom kopnu i dalje u Evropu postaje lakši. Ove eksklave su već tri decenije magnet za migrante iz Maroka i podsaharske Afrike.
Španske snage zauzele su Melilju 1497. godine, dok je Seuta postala deo španske teritorije kasnije, preko Portugala, a konačno potvrđena Ugovorom iz Lisabona 1668. godine. Kada je Maroko stekao nezavisnost 1956. godine, ove dve eksklave su ostale pod španskom kontrolom, a Madrid ih smatra sastavnim delom svoje teritorije. Stanovnici ovih gradova imaju špansko državljanstvo i glasaju na španskim i evropskim izborima. Maroko nikada nije priznao španski suverenitet nad ovim oblastima, smatrajući ih kolonijalnim ostacima.
Ove tenzije često se manifestuju kroz diplomatske krize između Rabata i Madrida. Godine 1995. Seuta i Melilja dobile su status autonomnih gradova sa svojim parlamentima i vladama, ali su u mnogim pitanjima i dalje zavisne od Madrida. Ekonomski su ovi gradovi usko povezani sa Marokom, a svakodnevno hiljade Marokanaca prelaze granicu radi posla, trgovine ili porodičnih veza. U ovom hibridnom okruženju, španski jezik je zvaničan, ali arapsko-berberski uticaj takođe je veoma prisutan.
Napetosti u vezi sa migrantskom krizom viđane su više puta u ovom veku, a odnosi između Rabata i Madrida često su zategnuti zbog ovih dešavanja. Povratak manjeg dela migranata u Maroko nakon što su prešli granicu ukazuje na to da kriza ne prestaje, već se čini da tek počinje. Ova situacija zahteva hitnu reakciju i rešenja kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje humanitarne krize na ovim područjima.
