U trenutku kada se Rumunija suočava sa političkom krizom, predsednik Nikušor Dan je 29. aprila 2026. godine na Biznis forumu Inicijative tri mora u Dubrovniku ponovo otvorio pitanje potencijalnog ujedinjenja sa Moldavijom. Njegova izjava da je Rumunija spremna da poštuje volju moldavskih građana ukoliko se na referendumu izjasne za ujedinjenje, dolazi u vreme kada su dve najveće parlamentarne stranke, Socijaldemokratska partija (PSD) i desničarska Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), podnele inicijativu za izglasavanje nepoverenja premijeru Iliji Boložanu.
Prema najnovijim anketama, AUR uživa podršku od oko 36 odsto birača, gotovo dvostruko više nego PSD sa 19 odsto, dok je Nacionalno-liberalna partija (PNL) na trećem mestu sa 15 odsto. Ova situacija, u kojoj centristički predsednik preuzima temu koja je tradicionalno bila rezervisana za nacionalističke stranke, postavlja pitanje da li je reč o strateškom potezu u složenoj političkoj igri.
Rumunija je već nekoliko meseci u stanju političke nestabilnosti. Od poništenih predsedničkih izbora krajem 2024. godine, do pobede Nikušora Dana nad liderom AUR-a Đorđem Simionom u maju 2025. godine, politička scena je podeljena. Dan, koji je ranije bio gradonačelnik Bukurešta i matematičar po struci, izabran je kao proevropski centrista, ali se njegova pozicija sada suočava sa izazovima.
Tokom svog obraćanja u Dubrovniku, Dan je ponovio stav koji je Rumunija zauzela još 2018. godine, kada je parlament jednoglasno usvojio deklaraciju o podršci ujedinjenju Moldavije ako se to izrazi demokratskim putem. „Ako postoji većina za ovaj projekat, mi smo spremni“, rekao je Dan, naglašavajući da konačna odluka zavisi od građana Moldavije.
Ova izjava dolazi nakon komentara predsednice Moldavije Maje Sandu, koja je istakla da bi lično glasala za ujedinjenje, smatrajući da bi to ubrzalo pristupanje Moldavije Evropskoj uniji. Ipak, ona je priznala da to nije stav većine u Moldaviji, gde je prioritet evropska integracija, potvrđena na ustavnom referendumu 2024. godine.
Prema najnovijim istraživanjima, 42,3 odsto Moldavaca bi glasalo za ujedinjenje, dok bi 47,7 odsto bilo protiv. Rumunija već godinama pomaže Moldaviji u oblastima energetske bezbednosti, infrastrukture, obrazovanja i administrativnih reformi, kao njen najjači zastupnik u EU i NATO.
Pitanje ujedinjenja ima duboke istorijske korene. Besarabija, koja je danas Moldavija, bila je deo srednjovekovne kneževine Moldavije, anektirana od strane Rusije 1812. godine, ujedinjena sa Rumunijom 1918. godine, a potom ustupljena Sovjetskom Savezu 1940. godine. Od 1991. godine, Moldavija je nezavisna država, ali sa snažnim kulturnim i jezičkim vezama sa Rumunijom.
U Kišinjevu su izjave Maje Sandu izazvale oštre reakcije pro-ruske Partije socijalista (PSRM), koja ju je optužila za izdaju, dok su komunisti osudili predlog kao „likvidaciju“ moldavske državnosti. U Rumuniji, gde AUR nosi ime „Alijansa za ujedinjenje Rumuna“, tema ujedinjenja je oduvek bila deo njihovog programskog jezgra. Međutim, Dan kao proevropski centrista sada preuzima narativ koji je ranije koristila desnica, ali ga postavlja u kontekst demokratije i evropske integracije.
Situacija u Rumuniji je dodatno komplikovana budžetskim deficitom, koji je 2024. godine iznosio preko devet odsto BDP-a, što je najviše u EU. Boložanova vlada se suočava sa potrebom da smanji deficit na 6,2 odsto do kraja 2026. godine. U svetlu ovih izazova, Danova izjava o ujedinjenju može se tumačiti kao pokušaj da se pitanje nacionalnog identiteta iskoristi kao politički adut.
U narednim danima, sudbina Boložanove vlade i pravac rumunske politike, kako prema Briselu, tako i prema Kišinjevu, mogli bi biti od ključnog značaja. Ova politička dinamika ne samo da odražava unutrašnje tenzije u Rumuniji, već i šire geopolitičke izazove u regionu, posebno u svetlu ruskog uticaja.
