Istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) pokazuje da jedan od deset građana u 15 evropskih zemalja smatra Sjedinjene Američke Države (SAD) saveznikom, dok većina sumnja u to da bi im SAD pritekle u pomoć u slučaju napada. Ovo istraživanje je otkrilo duboko nepoverenje Evropljana prema SAD, što je preneseno i od strane britanskog Gardijana.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da Evropljani veruju da će se odnosi sa Vašingtonom poboljšati nakon odlaska Donalda Trampa sa funkcije predsednika. U svetlu ovog nepoverenja, sve je više evropskih zemalja spremno da se zaštite od potencijalne nepouzdanosti SAD-a jačanjem vlastitih odbrambenih kapaciteta. Rastući skepticizam prema američkom vođstvu podstaknut je različitim faktorima, uključujući agresivnu spoljnu politiku SAD-a na Bliskom istoku, pretnje o povlačenju američkih trupa iz evropskih baza, kao i sve veći skepticizam prema budućnosti NATO-a.
Jana Kobzova, koautorka izveštaja i viša saradnica za politiku ECFR, ističe da širom Evrope postoji jasna podrška smanjenju zavisnosti od Vašingtona. Prema njenim rečima, Evropljani su sve otvoreniji za veće troškove odbrane i pokazuju visok nivo poverenja da će im susedne zemlje priskočiti u pomoć u slučaju krize.
Pavel Zerka, takođe koautor izveštaja, ocenjuje da je potražnja za većim oslanjanjem na vlastite vlasti i potreba za zaštitom od američkih odbrambenih garancija otvorila „prozor“ za evropske lidere da brže napreduju u oblasti bezbednosti. Istraživanje pokazuje da je u proseku samo 11% ispitanika u svim zemljama smatralo SAD saveznikom, što je značajan pad u odnosu na 16% pre šest meseci i 22% u novembru 2024. godine.
Iako većina Evropljana smatra da su SAD „neophodan partner“, 13% njih vidi SAD kao rivala, dok 12% smatra da su direktni protivnici. U zemljama gde je sprovedena anketa, sve više ljudi sumnja u to da će im SAD pomoći u slučaju napada, osim u Bugarskoj i zemljama sa jakim krajnje desničarskim strankama, kao što su Francuska, Italija, Holandija i Švedska. U tim zemljama postoji uverenje da bi im „barem neke evropske zemlje“ pomogle u slučaju sličnog scenarija.
Pored toga, istraživanje pokazuje da su Evropljani spremniji nego ikada da podrže veće nacionalne izdatke za odbranu, pri čemu je Italija jedina zemlja gde je jasna većina i dalje protiv takvog povećanja. U proseku, 47% ispitanika podržalo je ideju kolektivnog zaduživanja EU za finansiranje većih vojnih izdataka, dok se 35% tome protivilo. Najveća podrška za ovu ideju zabeležena je u Portugalu (59%), Danskoj (56%), Holandiji (55%) i Španiji.
U gotovo svakoj anketiranoj zemlji, većina ispitanika smatra da bi njihova zemlja trebala da smanji stratešku zavisnost od američke vojne opreme i okrene se evropskoj opremi. Ova podrška je najjača u Danskoj (75%), Holandiji (72%), Švedskoj (70%), Portugalu (69%), Francuskoj (66%), Švajcarskoj (64%), kao i u Velikoj Britaniji i Španiji (obe po 62%).
Istraživanje takođe otkriva da 44% Evropljana smatra da bi nastavak uvoza nafte i gasa iz Rusije bio „prilično loš“ ili „vrlo loš“ potez. Pored toga, u mnogim zemljama postoji protivljenje prijemu Ukrajine u EU „u trenutnom kontekstu“.
Ovo istraživanje sprovedeno je u maju 2023. godine u Austriji, Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, i pruža značajne uvide u promene u percepciji Evropljana o američkom vođstvu i sigurnosti u regionu.
