Bundesver hitno traži novo osoblje, a među njima želi da privuče više žena. Međutim, interesovanje mladih žena za službu u vojsci ostaje na niskom nivou. DW je sproveo anketu među mladim ženama u Berlinu, a rezultati su pokazali da većina njih ne razmatra opciju da postane vojnikinja. „To se ne uklapa u moje životne planove sa studijama i poslom,“ rekla je jedna od ispitanica, dok je druga izjavila da je „potpuno protiv rata“. Takođe, mnoge žene su izrazile zabrinutost zbog seksističkih situacija kojima su vojnice često izložene, što ih dodatno odvraća od odlaska u vojsku.
Trenutno, žene čine samo 13,7 odsto vojnog osoblja Bundesvera, dok je taj procenat u borbenim jedinicama još manji, oko 10 procenata. Ovi podaci su značajno ispod cilja od 20 odsto koji je Bundesver postavio za 2030. godinu. Poverenik Bundestaga za odbranu u svom godišnjem izveštaju beleži da je udeo žena između 2024. i 2025. godine opao, što dodatno otežava situaciju.
Bundesver se suočava sa hitnom potrebom za većim brojem vojnika i vojnikinja kako bi ispunio zahteve NATO-a i ojačao odbranu zemlje. Do 2035. godine planiraju da povećaju broj vojnika za najmanje 75.000. Međutim, privlačenje žena ostaje izazov. Sara Nani, portparolka za odbrambenu politiku Zelenih, ističe da bi rešenje problema sa ljudstvom bilo lakše kada bi podjednak broj žena i muškaraca želeo da služi u vojsci.
Jedan od problema koji se ističu je brži odlazak žena iz vojske u poređenju sa muškarcima, često zbog planiranja porodice. Iako Bundesver nudi organizovanu brigu o deci, rad od kuće i skraćeno radno vreme, vojska naglašava da je borbena gotovost trupa uvek prioritet.
Osim toga, brojni slučajevi seksualnog uznemiravanja u Bundesveru takođe odvraćaju žene od ulaska u vojsku. Političarka Zelenih Nani naglašava da, iako postoje poštovanja i dobra saradnja među kolegama, seksualno uznemiravanje i diskriminacija su prisutni. Nedavno su se pojavili ozbiljni incidenti u 26. padobranskom puku u Cvajbrikenu, gde se vodi istraga protiv više od 50 vojnika zbog zloupotrebe droga i seksualnih delikata. Ove istrage su pokrenute nakon što su vojnice prijavile incidente, ali su procesi bili spori.
Ministar odbrane Boris Pistorijus nazvao je ove događaje „krajnje šokantnim“ i najavio da će do kraja godine biti izrađena studija o neprijavljenim seksualnim deliktima u vojsci. „Svako takvo delo je jedno previše,“ izjavila je portparolka Bundesvera, naglašavajući politiku nulte tolerancije prema seksualnom zlostavljanju.
U nemačkom društvu, Bundesver se i dalje doživljava kao muški domen. Ženama je tek od 2001. godine dozvoljen pristup borbenim jedinicama, a pre toga su mogle da služe samo u sanitetskim jedinicama. Iako je udeo žena u Bundesveru dostigao prosek NATO-a od oko 13,9 procenata, na rukovodećim pozicijama situacija je znatno lošija. Samo tri žene imaju čin generala od ukupno 220 generala i admirala.
Mnoge mlade žene koje su služile vojni rok ocenjuju svoje iskustvo pozitivno, poput Keri Hope, rezervne oficirke Ratnog vazduhoplovstva, koja smatra da su postavljeni isti zahtevi za muškarce i žene. „Imala sam sreću da nisam doživela seksizam,“ kaže ona, ali ističe da nedostaju ženski uzori u vojsci. „Kada bi postojalo više snažnih ženskih uzora, možda bismo imali veći broj žena koje se odlučuju za vojnu karijeru,“ dodaje Hope.
Čini se da je rešenje za privlačenje više žena u Bundesver kompleksno i zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje unapređenje radnih uslova, prevenciju seksualnog uznemiravanja i jačanje prisutnosti ženskih uzora unutar vojske.
