Posle sahrane Ratka Mladića uz državne počasti, u Srbiji su se pojavili zahtevi za prekidom pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Ipak, efikasnost ovog poteza ne bi trebalo precenjivati, smatra Frankfurter algemajne cajtung (FAZ). Pregovori sa Srbijom su već godinama u zastoju, a vlasti u Beogradu nisu promenile svoj način razmišljanja, što ukazuje na potrebu za alternativnim rešenjima.
U nedeljnom izdanju FAZ-a se ističe da evropskim političarima ne može biti zamereno što nemaju dovoljno vremena da se bave svim pitanjima. Srbija, kao mala država na Balkanu koja nije članica EU niti NATO, često nije prioritet za zvaničnike u Briselu, Berlinu i Parizu. Međutim, takvo odsustvo interesovanja ponekad ima svoje posledice. FAZ primećuje da je zaprepašćenje Evrope na način na koji je Beograd reagovao na smrt Ratka Mladića odraz nedovoljnog poznavanja situacije u Srbiji.
Način na koji je Mladić sahranjen, uz državne počasti, izazvao je osude u međunarodnoj zajednici. Ipak, kako FAZ ukazuje, reakcije nekih političara su zvučale kao da je iznenada oslobođen duh iz boce, iako je onima koji prate dešavanja u Srbiji jasno da veličanje ratnog zločinca uz podršku države nije iznenađenje. Srpski političari, prema FAZ-u, kontinuirano umanjuju ratne zločine, kako one iz prošlosti, tako i savremene.
Mladićeva smrt je, prema rečima FAZ-a, samo otkrila dramu koja se već godinama odvija u Srbiji, a na koju inostranstvo malo obraća pažnju. Dok neki pozivaju na zamrzavanje pregovora sa Srbijom, FAZ ističe da takav korak ne bi imao značajan uticaj, s obzirom na to da su razgovori već godinama na mrtvoj tački, a Beograd nije pokazao volju za preispitivanjem svog puta.
Jedan od načina na koji bi se Beogradu moglo zapretiti jeste uspeh Crne Gore na putu ka Evropskoj uniji. To bi moglo poslužiti kao signal da članstvo nije iluzija i da se može ostvariti uz sprovođenje potrebnih reformi. Ipak, FAZ upozorava da čak i ako Crna Gora ispuni sve obaveze, neizvesnost oko njenog članstva ostaje. U Francuskoj, na primer, potrebno je da tri petine poslanika u parlamentu glasa za prijem nove članice, ili čak organizovanje referenduma, što je u trenutnoj klimi veoma teško ostvarivo.
U tekstu se takođe navodi „kreativno rešenje“ stručnjaka za Balkan, Adija Ćerimagića, koji predlaže da Crna Gora odmah po ispunjavanju svih uslova bude primljena u jedinstveno tržište EU i šengensku zonu. Ova ideja ne bi samo pomogla Crnoj Gori, već bi i ojačala evropsku zonu vladavine prava, pružajući dodatni zamah snagama u Srbiji koje se protive nacionalizmu i veličanju ratnih zločinaca.
FAZ zaključuje da pretnja Srbiji zaustavljanjem pregovora koji su već u zastoju može biti kontraproduktivna i neefikasna. Umesto toga, podrška Crnoj Gori može delovati kao pravi podsticaj za promene u Srbiji, omogućavajući razmišljanje izvan okvira nacionalizma i zločinačke prošlosti.
Ove teme nastavljaju da izazivaju rasprave unutar Srbije, ali i u međunarodnoj zajednici, koja se suočava sa izazovima proširenja EU i stabilnosti na Balkanu. U ovom kontekstu, važno je pratiti dalji razvoj situacije i uticaj koji će imati na regionalnu politiku i odnose među zemljama.
