Gradske vlasti u Damasku su nedavno zabranile prodaju alkohola u većem delu grada, što predstavlja značajnu promenu u načinu života u Siriji posle Asada. Ova restrikcija otvara pitanja o sve većem mešanju države u privatnu sferu i izaziva različite reakcije među stanovnicima. U barovima i restoranima, gde se alkohol služio decenijama, više neće biti dozvoljena prodaja, dok će alkohol biti dostupan samo u zatvorenim bocama u četvrtima sa hrišćanskom većinom, i to isključivo za poneti. Dodatno, prodaja alkohola mora biti udaljena najmanje 75 metara od džamija i škola, kao i 20 metara od policijskih stanica i državnih kancelarija.
Ova zabrana nije uobičajena za Damask, koji je istorijski bio grad otvorenosti i raznolikosti. Angela Alsahvi, stanovnica Damaska i medijska producentkinja, izjavila je da je vest o zabrani bila iznenađujuća i uznemirujuća. Ona smatra da ova odluka gura grad prema zatvorenijem društvu i da se ne radi samo o piću, već o slobodi izbora. Vlasti su objasnile da je zabrana uvedena zbog pritužbi građana, ali mnogi smatraju da većina lokala postoji već decenijama i da su se dobro uklopili u društvo.
Roba Hana, prodemokratska aktivistkinja, smatra da oni koji su doneli ovu odluku ne razumeju društvenu strukturu Sirije. Ona ističe da ne piju svi hrišćani i da neki muslimani konzumiraju alkohol. Povezivanje alkohola sa kršenjem javnog morala stigmatizuje deo građana. S druge strane, postoje i oni koji podržavaju zabranu, naglašavajući da je to u skladu sa muslimanskom većinom i da štiti decu od negativnih uticaja.
U međuvremenu, neki komentatori smatraju da je rasprava o zabrani alkohola neprimerena u trenutnim teškim okolnostima posle rata. Mahmud al-Katab, zlatar iz Alepa, naglašava da su teme poput alkohola daleko od stvarnosti onih koji su preživeli ratne strahote i da se oni fokusiraju na svakodnevne potrebe svojih porodica.
Posmatrači ukazuju na to da zabrana alkohola simbolizuje dublja pitanja o upravljanju, društvenim vrednostima i ravnoteži između religijskih i sekularnih ideologija. Ova zabrana je samo najnovija u nizu ograničenja zasnovanih na konceptima „javnog morala“. Na primer, prošlog leta su vlasti preporučile da žene na javnim plažama nose burkinije, dok su „zapadnjački“ kupaći kostimi bili dozvoljeni samo u privatnim klubovima. U januaru su vlasti u Vadi Baradi zabranile mešovite grupe gostiju u restoranima, a u istom mesecu grad al-Tal je zabranio muškarcima da rade u prodavnicama ženske odeće.
Većina ovih odluka se donosi na lokalnom nivou, iako centralna vlast tvrdi da poštuje lične slobode. Aktivistkinja Hana smatra da je potrebno jasno definisati ovlašćenja guvernera, kako bi građani znali svoja prava. Ona naglašava da nije protiv regulacije, ali da odraslim sirijskim građanima ne treba starateljstvo.
Mnogi članovi prelazne sirijske vlade, uključujući premijera Ahmada al-Šaru, ranije su imali vlast u severnoj sirijskoj oblasti Idlib, koja je bila pod kontrolom pobunjeničke grupe Hajat Tahrir al-Šam. Iako je ova grupa ublažila svoje konzervativne stavove, njeni raniji pristupi su alarmirali stanovništvo. Tokom intervjua, al-Šara je izjavio da Sirija neće postati slična Avganistanu pod talibanima, ali nije precizirao da li će alkohol biti zabranjen.
Ova zabrana alkohola u Damasku izaziva zabrinutost među građanima da bi mogla biti signal novih ograničenja. Rahaf Aldugli sa Univerziteta Lankaster ukazuje da ova zabrana nije samo pitanje konzumacije alkohola, već i načina na koji se gradi vlast i definišu društvene norme. Kritičari zabrane nadaju se da će ona biti ukinuta i pozivaju na ostavku guvernera. Aktivistkinja Hana zahteva jasno izvinjenje od zvaničnika koji su doneli ovu odluku i traži njeno trajno suspendovanje dok se ne izabere pokrajinsko veće.
