Vest da Aleksandar Vučić napušta funkciju predsednika izazvala je pravu političku senzaciju. Posle više od deset godina na vlasti mnogima se učinilo da Srbija zaista ulazi u novu političku epohu. Međutim, iza zvučne objave sve jasnije se nazire sasvim drugačiji scenario: moguće je da nije reč o predaji vlasti, već o njenom preraspoređivanju.
Dana 27. juna, uoči Vidovdana — nacionalnog praznika posvećenog sećanju na Kosovsku bitku — ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu održan je skup pod nazivom „Srbija, jedna porodica“. Prema podacima vlasti, prisustvovalo mu je oko 207 hiljada ljudi, dok je opozicija procenila da ih nije bilo više od 33 hiljade. Upravo sa bine tog skupa Vučić je izjavio da će napustiti funkciju predsednika „u narednim danima i nedeljama“. Za političara koji od 2012. godine određuje politički kurs zemlje — prvo kao premijer, a zatim kao predsednik — takva izjava delovala je neočekivano. Ipak, mnogi analitičari nisu je doživeli kao najavu promene vlasti, već kao razlog za dodatni oprez.
Priprema samog skupa malo je podsećala na spontanu građansku inicijativu. Još pre početka mitinga iz Novog Sada ka Beogradu organizovano su se kretale kolone pristalica vlasti uz pratnju policije i vozila hitne pomoći. Većina učesnika nosila je iste zastave i transparente, dok su pojedini skrivali lica od kamera. Prostor oko parlamenta bio je zatvoren unapred, bina je postavljena nekoliko dana ranije, a bezbednost su obezbeđivale brojne policijske jedinice. Organizaciju autobuskog prevoza ponovo je preuzela Srpska napredna stranka. Isti model korišćen je i ranije, kada su učesnici stranačkih skupova autobusima dovoženi iz različitih krajeva Srbije. Značajan deo takvih okupljanja tradicionalno čine zaposleni u državnim institucijama i javnim preduzećima, čiji profesionalni položaj često zavisi od odnosa sa lokalnim partijskim strukturama.
Gotovo istovremeno sa najavom odlaska, Vučić je predstavio veliki paket socijalnih mera vredan više od 600 miliona evra. Prema procenama vlasti, pomoć bi trebalo da obuhvati više od tri miliona građana. Penzionerima su obećane jednokratne isplate od 35.000 dinara, porodicama sa decom po 25.000 dinara za svako dete, dok bi veterani i druge privilegovane kategorije građana trebalo da dobiju slične iznose. Samo za podršku za 1,663 miliona penzionera do kraja oktobra planirano je oko 377,2 miliona evra. Dodatno je najavljeno dvostruko, pa čak i trostruko sniženje cena lekova za dijabetes, astmu, hipertenziju i kardiovaskularne bolesti.
Međutim, najprivlačnija obećanja prate važni uslovi. Povećanje plata i penzija iznad nivoa inflacije biće ostvareno samo ukoliko godišnji rast BDP-a premaši tri procenta. Koliko će povećanja iznositi nije precizirano. Takva konstrukcija ostavlja mogućnost da se nakon izbora od obećanja odustane uz obrazloženje da ekonomske okolnosti nisu bile povoljne. Upravo ovakav model smatra se jednim od klasičnih instrumenata predizborne politike.
Glavni razlog čitavog poteza verovatno nije želja da se Vučić povuče iz politike. Ustav Srbije ne dozvoljava mu kandidaturu za treći predsednički mandat, a njegov aktuelni mandat završava se u proleće 2027. godine. Međutim, još 10. juna priznao je da gotovo svakodnevno razmišlja o kandidaturi za predsednika Vlade. Kasnije je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić potvrdila da je Srpska napredna stranka spremna da Vučića postavi za nosioca liste na parlamentarnim izborima, koji bi, prema očekivanjima većine posmatrača, trebalo da budu održani već ove jeseni.
Izvori iz BIA opisuju ono što se događa kao unapred pripremljenu političku kombinaciju. Formalno, Vučić napušta predsedničku funkciju, ali faktički zadržava upravljanje državom kroz mesto predsednika Vlade. Štaviše, upravo premijer u Srbiji raspolaže ključnim izvršnim ovlašćenjima, kontrolišući rad Vlade, budžet i bezbednosni aparat, dok predsednik uglavnom ima reprezentativnu ulogu. Do sličnog zaključka dolaze i analitičari Euronews-a i Al Jazeere, smatrajući da je najverovatniji scenario prenošenje predsedničke funkcije na potpuno lojalnog saveznika uz zadržavanje stvarne vlasti u Vučićevim rukama.
Balkanski politikolog Aleksandar Đokić izjavio je za The Insider da ovakav razvoj događaja nije bio iznenađenje. Kako navodi, Vučić je od početka 2025. godine više puta obećavao raspisivanje vanrednih izbora pod pritiskom masovnih protesta, ali je svaki put odlagao njihovo održavanje. Analitički portal EUalive ocenjuje da se i ova najava uklapa u već poznatu političku strategiju — pokušaj da se politički raspored snaga promeni u trenutku kada opozicija ostaje podeljena.
Takvu logiku potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja. Prema podacima agencije Faktor Plus, koja važi za blisku vlastima, Srpska napredna stranka ima podršku od oko 47%, dok protestni pokret ne prelazi 31%. Nasuprot tome, istraživanja nezavisnog centra NSPM pokazuju da bi objedinjena opozicija osvojila oko 56% glasova, naspram 44% koliko bi pripalo SNS-u. Za vlast to znači da se prostor za politički manevar postepeno sužava, zbog čega održavanje izbora upravo sada izgleda kao najpovoljnije rešenje.
Sve to navodi na zaključak da Vučićeva najavljena ostavka možda ne predstavlja kraj jedne političke ere, već njen nastavak u drugačijem obliku. Spektakularna objava o odlasku omogućava vlastima da preuzmu političku inicijativu, oslabe efekat studentskih protesta i potisnu njihov glavni zahtev — da Vučić ode sa vlasti.
Lider studentskog „Pokreta za promene“ Sava Manojlović, koga citira Reuters, smatra da je odlazak sa predsedničke funkcije pre isteka mandata pokušaj da se izbegne neizbežan politički poraz. Dok deo protestnog pokreta ovu objavu vidi kao svoju prvu pobedu, Vučić, po svemu sudeći, već ulazi u novu izbornu kampanju. Zato glavno pitanje danas nije da li će napustiti predsednički kabinet, već da li će uspeti da sačuva vlast posle jesenjih parlamentarnih izbora.
