RTS, kao najveći pojedinačni oglašivač među javnim institucijama, potrošio je značajne sume na oglašavanje u prorežimskim tabloidima. Prema podacima Uprave za javne nabavke, od 2020. godine do danas, ukupna vrednost ugovora koje je RTS sklopio za reklamiranje sopstvenih TV programa iznosi više od 90 miliona dinara, što je otprilike 780.000 evra. Ova cifra ukazuje na značajan trend ulaganja javnog servisa u medije koji su često pod kritikom zbog svoje bliskosti vlastima.
Analiza pokazuje da je RTS, kao javni servis, od 2020. godine do danas, zabeležio konstantan rast troškova za oglašavanje. Ovaj trend je posebno zabrinjavajući u svetlu sve većih kritika na račun kvaliteta novinarskog rada u tim medijima, kao i o pitanjima transparentnosti i odgovornosti javnih institucija prema građanima.
U poslednjih nekoliko godina, javni servis se suočava sa sve većim pritiscima da obezbedi kvalitetan sadržaj i da se distancira od tabloidnog novinarstva koje često favorizuje senzacionalizam. Međutim, umesto da se fokusira na investicije u istraživačko novinarstvo, RTS se čini da se oslanja na oglašavanje u tabloidima, što može dodatno narušiti njegovu reputaciju i kredibilitet.
Kritičari ističu da je takvo oglašavanje u tabloidima ne samo skupo već i suprotno principima javnog servisa, koji bi trebao da se fokusira na informisanje građana na objektivan i nepristrasan način. Umesto toga, RTS se sve više vezuje za medije koji su poznati po tome što često prenose dezinformacije i senzacionalne vesti koje nemaju osnovu u činjenicama.
Ova praksa takođe postavlja pitanje o tome kako se javni novac troši i da li je u skladu sa interesima građana. U vreme kada je transparentnost u radu javnih institucija od suštinske važnosti, ovakvi podaci izazivaju zabrinutost među građanima i stručnjacima za medijske politike.
Upravni odbor RTS-a je više puta isticao da su ovakvi troškovi neophodni za promociju programa i povećanje gledanosti, ali mnogi smatraju da bi sredstva mogla biti bolje usmerena. Umesto ulaženja u tabloidne formate, javni servis bi mogao investirati u kvalitetnije sadržaje koji bi doprineli obrazovanju i informisanju javnosti.
Pitanje budućnosti RTS-a i njegovog odnosa prema oglašavanju u tabloidima ostaje otvoreno. Kako se situacija razvija, jasno je da će javni servis morati da preispita svoju strategiju oglašavanja i komunikacije s javnošću kako bi povratio poverenje građana i osigurao svoju ulogu kao objektivnog i nezavisnog izvora informacija. U vremenu kada je medijska pismenost od ključne važnosti, važno je da javni servis preuzme odgovornost za kvalitet sadržaja koji pruža, umesto da se oslanja na kontroverzne medijske formate.
