Vlada Republike Srpske (RS) je nedavno dostavila svoj 35. izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), u kojem je ponovo izrazila snažnu podršku Dejtonskom sporazumu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine (BiH). U ovom dokumentu, RS je naglasila važnost očuvanja Dejtona kao temelja mira i stabilnosti u regionu, ali se i oštro osvrnula na delovanje visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita.
U izveštaju se ističe da je Dejtonski sporazum ključni okvir za postizanje političkog mira i suživota u BiH, te da je neophodno štititi njegove principe i obezbediti ravnotežu među konstitutivnim narodima. RS smatra da je stabilnost u regionu moguća samo kroz poštovanje ovih principa i kroz dijalog među svim stranama.
Međutim, izveštaj se bavi i kritikama na račun Šmita, koji je na ovoj poziciji od avgusta 2021. godine. RS ga optužuje za jednostrano delovanje i kršenje Dejtonskog sporazuma, posebno u kontekstu donošenja zakona i odluka koje su, prema mišljenju vlasti RS, usmerene protiv interesa ovog entiteta. Kritike se odnose i na njegovu ulogu u etničkim pitanjima, gde RS smatra da je Šmit često favorizovao bošnjačku stranu, čime je dodatno produbljivao postojeće razlike i tenzije.
Vlasti RS naglašavaju da je potrebno da visok predstavnik deluje kao neutralna figura koja će posredovati između svih strana, a ne kao akter koji favorizuje određene političke frakcije. U tom kontekstu, izveštaj poziva na reformu uloge visokog predstavnika i vraćanje na princip neutralnosti, kako bi se obezbedila pravedna i ravnotežna politika u BiH.
U izveštaju se takođe naglašava da je RS opredeljena za miran i stabilan razvoj BiH, ali i da neće tolerisati bilo kakve aktivnosti koje bi mogle ugroziti njen ustavni položaj. Vlasti RS smatraju da je važno učvrstiti suverenitet entiteta i osigurati prava svih konstitutivnih naroda, što uključuje i pravo na samoopredeljenje.
Reakcije na ovaj izveštaj očekuju se na međunarodnom nivou, posebno od strane zemalja koje su angažovane u procesu pomirenja i stabilizacije u BiH. Mnogi analitičari ukazuju na to da bi ovakve tvrdnje mogle dodatno zakomplikovati odnose između entiteta i centralne vlasti u Sarajevu, kao i između različitih etničkih grupa.
Vlada RS i dalje naglašava svoj fokus na dijalog i saradnju sa drugim entitetima, ali se čini da su tenzije sa centralnom vlašću u Sarajevu i dalje prisutne. Ovaj izveštaj predstavlja još jedan u nizu pokušaja RS da afirmiše svoje stavove na međunarodnoj sceni i da obezbedi podršku za svoje političke ciljeve i interese.
