Odlazak Kristijana Šmita označava završnu fazu međunarodnog angažmana u Bosni i Hercegovini, koja će biti najneizvesnija do sada. Šmit, koji će napustiti funkciju šefa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u junu 2026. godine, naglašava da posao nije završen i da se mora nastaviti. U intervjuu za Dojče vele, on je izjavio da se nada da će međunarodna zajednica i građani BiH pronaći način da zemlja „pronađe put ka Evropskoj uniji“.
Među potencijalnim naslednicima Šmita pominje se italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, za kojeg se veruje da uživa podršku Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, evropski zvaničnici se još uvek ne izjašnjavaju o ovom pitanju. Zanardi Landi, kao bivši ambasador u Beogradu, poznaje prilike na Balkanu i mnogi ga vide kao osobu koja bi mogla da približi stavove Istoka i Zapada.
U razgovoru sa DW-om, Šmit je rekao da nije upoznat sa Zanardi Landijem i da ne želi da komentariše eventualnog naslednika. On je naglasio da svako ko dođe na ovu poziciju mora biti spreman na balansiranje između nemoguće misije i malih koraka napred. Šmit je ukazao na to da će njegov naslednik morati da se pozabavi složenim pravnim pitanjem državne imovine, koje do sada nije uspeo da reši.
Analitičari u BiH upozoravaju na brojne neizvesnosti koje dolaze sa izborom novog visokog predstavnika. Sarajevski novinar Emir Habul sumnja u efikasnost OHR-a u novim geopolitičkim okolnostima, naglašavajući da je američka pozicija prema BiH značajno oslabljena. On smatra da je era snažnog OHR-a završena, a da se moć visokog predstavnika oslanja na podršku velikih sila.
Habul takođe podseća na neuspeli „Aprilsku paket“ ustavnih promena iz 2006. godine, koje su mogle ojačati institucije države. Prema njemu, to je bila poslednja veća prilika za reforme konsenzusom domaćih političara. U trenutku kada novi američki predsednik, kako navodi, nije zainteresovan za Zapadni Balkan, BiH se suočava sa sve manjim interesovanjem međunarodne zajednice.
Željko Bajić, takođe sarajevski novinar, smatra da se međunarodna zajednica nalazi u kritičnom trenutku kada je reč o imenovanju novih predstavnika. On naglašava da bi eventualni pokušaj postizanja konsenzusa u Savetu bezbednosti UN mogao doneti rizik od ruskog veta. Bajić veruje da ključni izazov nije samo izbor novog predstavnika, već suština njegovog mandata, s obzirom na umor Evrope i Amerike od stalnih opstrukcija lokalnih političara.
Na kraju, Bajić ukazuje na moguću povezanost između slabljenja pozicije OHR-a i uticaja Eufora, ističući da slaba pozicija visokog predstavnika može dovesti do destabilizacije situacije u zemlji. U ovom trenutku, OHR ostaje ključni kohezivni faktor za BiH, koja postaje sve manje važna i za Evropsku uniju i za Ameriku.
