Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, tokom posete Skoplju naglasila je da Severna Makedonija ima svoje mesto u Evropskoj uniji. Međutim, ključni uslov za nastavak pristupnog procesa je usvajanje ustavnih izmena, uključujući unošenje bugarske nacionalne manjine u Ustav. Petar Arsovski, politički analitičar iz Severne Makedonije, smatra da zemlja napreduje u reformama, ali da politički zastoj oko ustavnih promena i dalje usporava evropski put. Istraživanja pokazuju da podrška članstvu u EU raste, ali i otpor prema ustavnim izmenama.
Arsovski ističe da se makedonska javnost navikla na poruke iz Brisela, ali te poruke često doživljavaju sa cinizmom. Severna Makedonija i Evropska unija su u svojevrsnoj borbi oko toga ko treba da povuče sledeći potez. Skoplje traži garancije i predvidljivost procesa, dok Brisel insistira na sprovođenju ustavnih reformi pre nego što se nastavi s pristupnim pregovorima.
Prema njegovim rečima, suština odnosa između Brisela i Skoplja nije se značajno promenila, iako se proširenje Zapadnog Balkana danas posmatra kao pitanje bezbednosti Evropske unije. On smatra da se radi o ponavljanju starih pozicija, možda s većom dozom urgencije, ali sa istim ciljevima i istim odstojanjem.
Pritisak na vlasti u Skoplju traje godinama, ali se, prema Arsovskom, u pojedinim oblastima ostvaruju pozitivni rezultati. Severna Makedonija je jedna od uspešnijih zemalja u regionu kada je reč o Planu rasta. Glavni izazovi ostaju reforme pravosuđa, vladavine prava i javne administracije. Ipak, ustavne izmene i dalje predstavljaju kamen spoticanja.
Arsovski naglašava da ne postoji opasnost da Severna Makedonija izgubi sredstva iz evropskog Plana rasta. Svakom novom tranšom zemlja dobija značajna sredstva. Međutim, dugoročno može postati problem to što EU može prioritizovati druge kandidate, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine ili Moldavije, što bi moglo oslabiti interesovanje za ubrzavanje procesa u Makedoniji.
On veruje da Severna Makedonija ima potencijal da relativno brzo sustigne zemlje koje su trenutno ispred u procesu pristupanja. Proces proširenja nije samo tehnički, već i politički. Ako se ustavne izmene usvoje, Makedonija bi mogla brže ispuniti tehničke kriterijume od drugih kandidata. Zbog toga se pominju rokovi poput 2030. ili 2032. godine kao mogući okvir za završetak procesa.
Ipak, raspoloženje građana prema evropskim integracijama postaje sve složenije. U poslednjim anketama primećen je paradoks: raste podrška članstvu u EU, ali i otpor ustavnim izmenama. Ovo predstavlja ozbiljan politički izazov za vlasti, jer je teško pomiriti te dve tendencije.
Prema Arsovskom, dominantno raspoloženje među građanima karakterišu razočaranje, ironija, cinizam i nepoverenje, iako podrška članstvu Severne Makedonije u Evropskoj uniji ostaje visoka. To ukazuje na složenu situaciju u kojoj se zemlja nalazi, gde su očekivanja građana u suprotnosti s političkom realnošću.
U zaključku, Severna Makedonija se suočava s izazovima na svom putu ka EU, posebno u vezi s ustavnim izmenama koje su ključne za napredak. Dok vlasti rade na reformama i pokušavaju da prevaziđu unutrašnje i spoljašnje pritiske, javnost ostaje podeljena i skeptična prema procesu integracije. Razumevanje ovih dinamika biće ključno za buduće korake i odluke koje će oblikovati put Severne Makedonije.
