U Biskupiji kod Knina, gde većinsko stanovništvo čine Srbi, danas je u Crkvi Svete Trojice održan parastos žrtvama hrvatske vojne akcije „Oluja“, koja se odigrala pre 31 godinu. Ovaj dan su meštani doživeli kao izrazitu tugu zbog izgubljenih života i ljudi koji su raseljeni širom sveta. Načelnik opštine Biskupija, Milan Đurđević, koji je kao osmogodišnjak napustio svoj dom u avgustu 1995. godine, istakao je da je taj događaj za mnoge porodice značio kraj dotadašnjeg života.
Đurđević je naglasio kako je teško podstaći mlade ljude da se vrate u Biskupiju, koja danas broji oko 900 stanovnika, od kojih je stotinak maloletno. Mnogi su tokom godina izgradili život u drugim sredinama. Ipak, on je istakao da je ohrabrujuće to što u poslednjih deset godina nije bilo novog iseljavanja iz ovog područja. Meštani, prema Đurđevićevim rečima, imaju podršku opštine, države i evropskih fondova, bave se poljoprivredom, ali većina radi u privatnom sektoru u Kninu ili u javnim službama i fabrikama. Najvažnije je, kako je naglasio, da su svi zaposleni.
U Kninu i okolini tokom dana čuli su se avioni i helikopteri, dok su trajale poslednje pripreme za državno obeležavanje godišnjice akcije „Oluja“. Državni vrh Hrvatske poručio je da očekuje da obeležavanje, zakazano za sutra, protekne dostojanstveno.
Dokumentaciono-informativni centar Veritas iz Beograda je povodom 31. godišnjice akcije „Oluja“ izjavio da i dalje bez kazne prolazi egzodus više od 220.000 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine (RSK), iako su žrtve u tom napadu većinom bile civili i stariji od 60 godina. U saopštenju ovog centra podseća se na događaje od 4. avgusta 1995. godine, kada su hrvatske snage napale srpske zone pod zaštitom UN na severu Dalmacije, Like, Korduna i Banije, uprkos tome što su dan ranije predstavnici RSK u Ženevi prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba.
Ovaj dan obeležava bolnu istoriju i sećanje na tragedije koje su zadesile srpski narod u Hrvatskoj. Dok se meštani Biskupije okupljaju da odaju počast svojim voljenima, u društvu se oseća težina prošlosti, ali i nada za bolju budućnost. U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti sa dijalogom i raditi na pomirenju kako bi se izgradila bolja i pravednija zajednica za sve građane.
Meštani pozivaju na sećanje i poštovanje prema žrtvama, a društvo kao celina treba da razmišlja o prošlosti kako bi se izgradila budućnost bez sukoba. U tom smislu, obeležavanje ovakvih datuma predstavlja priliku za refleksiju i zajedničko delovanje ka miru i razumevanju.
