Postaje opšte poznato da postoje tri velike pretnje opstanku čovečanstva – ekološka kriza, nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije i opasnost od vojnog samouništenja. U medijskim izveštajima o ovim pretnjama često se ponavlja pojam „obuzdavanje“ (engl. containment). Ove pretnje su prihvaćene kao činjenice našeg vremena, ali postoji ozbiljna zabrinutost da bi, kada prerastu u stvarnu krizu, mogle postati neobuzdive.
Ratovi predstavljaju jednu od najvažnijih pretnji. I Sjedinjene Američke Države i Rusija, odnosno lideri Tramp i Putin, nerado koriste termin „rat“. Putin se oslanja na izraz „ograničena vojna operacija“ u Ukrajini, dok Tramp opisuje američki napad na Iran kao „izlet“. Ova strategija obuzdavanja ima za cilj da zadrži vojne sukobe ispod praga koji bi mogao da preraste u novi svetski rat. Međutim, postoji opasnost da bi sukobi mogli eskalirati u nuklearni rat na nivou cele Evrope ili Bliskog Istoka.
U slučaju da dođe do nuklearnog sukoba, vođa supersile suočava se s teškim izborom – da li uzvratiti punom snagom, znajući da bi to moglo značiti kraj civilizacije. U takvim situacijama, obuzdavanje se pokazuje kao neizvesna strategija, jer ne možemo sa sigurnošću predvideti kako će druga strana reagovati.
S druge strane, ubrzan razvoj veštačke inteligencije (AI) donosi nove izazove. Direktor OpenAI, Sem Altman, nedavno je izjavio da je veštačka inteligencija dostigla „singularitet“. Mnogi stručnjaci se ne slažu s tim, ali postoji zabrinutost da AI već sada može autonomno da se unapređuje. Singularitet se definiše kao tačka nakon koje bi ljudima bilo teško da kontrolišu dalji razvoj AI, što bi moglo imati nepredvidive posledice po ljudsku civilizaciju. Kada AI preuzme kontrolu nad sopstvenim razvojem, tehnološki napredak mogao bi se odvijati brzinom koju ljudi ne bi mogli da prate.
Dok neki smatraju da smo daleko od kvazibožanskog singulariteta, drugi veruju da AI već sada ima svoju dinamiku koju ne možemo kontrolisati. U tom kontekstu, postoji i opasnost da AI postane toliko moćan da preuzme kontrolu nad ljudskim životima. Razvoj tehnologija poput Neuralinka, koji bi omogućio direktno povezivanje ljudskih misli s digitalnim sistemima, dodatno komplikuje situaciju.
Pored ovih pretnji, ekološka kriza postaje sve očiglednija. U poslednje vreme, ogromni šumski požari su zahvatili Francusku i Španiju, čime se ukazuje na ozbiljnost ekoloških problema. Sažeti podaci ukazuju na to da su ovi požari neobuzdani i da je teško predvideti njihovo dalje širenje. Stručnjaci upozoravaju da su ušli u eru požara koje nije moguće ugasiti, a to može dovesti do katastrofalnih posledica za prirodu i ljude.
U Sjedinjenim Američkim Državama, situacija je još gora. Očekuje se da će rekordne temperature dovesti do ekstremnih toplotnih talasa, a milioni ljudi će biti pogođeni. Izveštaji upozoravaju da će požari postajati sve učestaliji i razorniji ukoliko se nastavi sagorevanje fosilnih goriva i povećanje globalne temperature.
U svetlu ovih pretnji, postavlja se pitanje kako obuzdati razvoj veštačke inteligencije i istovremeno se suočiti s ekološkom krizom. Jednostavna obustava razvoja nije dovoljna, jer ne može biti sprovedena na globalnom nivou. Potrebno je razmišljati o načinima kako promeniti okolnosti koje neprestano proizvode ove pretnje.
Pristup koji bi uključivao promišljanje o značenju podataka i preispitivanje načina tumačenja istih mogao bi pomoći u pronalaženju rešenja. Samo kroz saradnju i solidarnost možemo se suočiti s izazovima koji nas čekaju. U ovom trenutku, pred čovečanstvom je izazov da ne samo obuzda pretnje, već i da preispita osnovne koordinate sistema unutar kojeg funkcioniše. Bez toga, suočićemo se sa katastrofalnim posledicama koje će ugroziti naš opstanak.
