Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali nedavno je izjavio da je srpska ekonomija tri puta jača nego 2012. godine, što je deo kampanje za dokazivanje ekonomskog liderstva Srpske napredne stranke. Prema njegovim rečima, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će ove godine iznositi oko 97 milijardi evra, dok je 2012. godine bio oko 35 milijardi evra. Takođe, ukazao je na to da se jačina ekonomije meri po visini BDP-a, što na prvi pogled deluje kao pozitivna tvrdnja.
Međutim, analize pokazuju da poređenje nominalnog BDP-a iz različitih godina ne daje celovitu sliku o stanju ekonomije. Naime, inflacija igra značajnu ulogu u ovoj analizi, a samo poređenje cifara u evrima ne uzima u obzir promene u kupovnoj moći novca. Takođe, kumulativna inflacija u Srbiji od 2012. godine iznosila je 85,8%, što utiče na realnu vrednost BDP-a. Kada se oduzme inflacija, realni privredni rast Srbije u posmatranom periodu iznosi samo 40%.
U poređenju sa drugim zemljama u regionu Centralne i Istočne Evrope, Srbija pokazuje prosečne rezultate. Prosečna godišnja stopa rasta BDP-a iznosi 2,4%, što je na nivou zemalja kao što su Bosna i Hercegovina i Hrvatska, dok su brži rast zabeležili Poljska, Rumunija, Albanija i Crna Gora.
Ministar Mali je takođe istakao smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, koje je sada 43,7%, dok je 2012. godine bilo iznad 50%. Međutim, ovde se ne govori o nominalnoj visini javnog duga, a analitičari ukazuju na to da je javni dug Srbije u poslednjih 14 godina porastao za 22 milijarde evra, dok je BDP povećan za oko 57 milijardi evra.
Ekonomista Ljubomir Madžar kritikuje tvrdnju da je srpska ekonomija „tri puta jača“ i napominje da je dinar precenjen u odnosu na evro. Prema njegovim rečima, inflacija narušava realnu vrednost BDP-a, a javni dug je potcenjen zbog precenjenog BDP-a. Madžar sugeriše da se pravi rast BDP-a mora mjeriti na osnovu domaćih investicija, a ne stranih direktnih investicija koje dolaze uz subvencije.
Saša Đogović, još jedan ekonomista, ističe da je nominalni BDP porastao, ali da treba uzeti u obzir inflaciju. On upozorava na iscrpljen model rasta zasnovan na javnim investicijama i korupciji.
U svetlu ovih analiza, jasno je da iako su zvanične brojke o rastu BDP-a impresivne, stvarna ekonomija i životni standard građana možda ne odražavaju te podatke. Ekonomisti pozivaju na dublje analize i kritičko sagledavanje ekonomskih pokazatelja kako bi se dobila realnija slika o stanju srpske ekonomije.
