Mađarska će uskoro obelodaniti desetine hiljada dosijea komunističke tajne policije, što je potez koji nijedna prethodna vlada nije imala hrabrosti da preduzme od pada komunizma. Ova inicijativa omogućava svakom građaninu da pretražuje liste doušnika i saradnika nekadašnjih bezbednosnih službi, piše Večernji list.
Objava je usklađena sa 70. godišnjicom sovjetskog gušenja prodemokratskog ustanka iz 1956. godine i predstavlja ispunjenje predizbornog obećanja premijera Petera Mađara. Njegova stranka Tisa osvojila je u aprilu dvotrećinsku većinu, čime je okončana šesnaestogodišnja vladavina Viktora Orbana. Mađar je tada naglasio da će vlada ispuniti „jedno od najvažnijih obećanja demokratske tranzicije“ i učiniti dosijee javno dostupnim i pretraživim.
Ministarka pravde Marta Đerog, koja je predložila zakon, ističe da je upoznavanje sa prošlošću neophodno za funkcionisanje demokratske pravne države. Baza podataka Nyitottaktak.hu („Otvoreni dosijei“) biće otvorena 4. novembra, na dan kada su sovjetski tenkovi 1956. godine ušli u Budimpeštu i ugušili ustanak koji je počeo 23. oktobra. U tom gušenju poginulo je oko 2.500 Mađara, dok je oko 200.000 njih pobeglo iz zemlje.
U prvoj fazi, građani će moći da pretražuju takozvane kartone broj 6, evidencione knjige B, kao i deklasifikovane podatke o mreži saradnika. Dokumentacija koja se objavljuje predstavlja administrativnu osnovu nekadašnje mađarske tajne službe. Druga faza objave uslediće 25. februara 2027. godine, na Dan sećanja na žrtve komunizma, kada će biti dostupno oko 9.000 detaljnih dosijea, neki od njih sa stotinama stranica.
Objava je odložena za dve nedelje zbog dužeg pregleda građe nego što se očekivalo, a arhiv je, anticipirajući veliki broj posetilaca, prebacila bazu na spoljne servere. Iz dosijea će biti uklonjeni osetljivi podaci, poput informacija o zdravstvenom stanju ili seksualnoj orijentaciji. Do sada su dosijeima mogli da pristupe samo istraživači, dok su građani imali uvid jedino u sopstvene spise ili spise bliskih srodnika.
Između 1956. i 1989. godine evidentirano je oko 55.000 tajnih saradnika tadašnje Uprave državne bezbednosti, koji su pratili prijatelje, rođake i kolege u potrazi za znakovima neslaganja sa režimom. Njihovi izveštaji često su dovodili do hapšenja i saslušanja. Stanovi K, odnosno „konspirativni stanovi“, korišćeni su za sastanke sa oficirima.
Iako se ne zna koliko je doušnika danas živo, istraživanja pokazuju da mnogi više nisu među živima. Oni koji su vrbovani tokom poslednje decenije komunističkog režima sada su u šezdesetim i sedamdesetim godinama, a objavljivanje dosijea moglo bi da utiče na neke od njih koji su još uvek aktivni u javnom životu.
Arhivska građa nije potpuna; deo dokumentacije uništen je pre pada režima, a neka imena saradnika ostaju nepoznata. Zakon predviđa amnestiju za spise koji su završili u privatnim rukama, a svako ko ih preda arhivi u roku od šest meseci izbeći će sankcije.
Prema rečima Đerđa Bendeguza Čeha, generalnog direktora Istorijskog arhiva državne bezbednosti, strah od kompromitacije je razlog zbog kojeg se ovo pitanje odlagalo 36 godina. Otvoreni dosijei mogli bi kompromitovati i aktuelne političare, a propuštanje da se dosijei otvore odmah nakon demokratske tranzicije u Mađarskoj često se naziva „izvornim grehom“ postkomunističkog perioda.
Zakon je u parlamentu usvojen sa 149 glasova za i 35 uzdržanih, dok je većina poslanika Orbanovog Fidesa bila uzdržana. Premijer Mađar je nakon glasanja kritikovao Fides i postavio pitanje zašto njegovi poslanici nisu podržali predlog. U međuvremenu, istoričar Kristijan Ungvari, zagovornik otvaranja arhiva, ističe da je pitanje krivice i prinude složeno, naglašavajući da su neki počinioci takođe žrtve.
Stručnjaci izražavaju oprez u vezi sa objavljivanjem dosijea, naglašavajući da bi neograničeno pretraživanje moglo razotkriti i ljude koji su bili pod nadzorom. U isto vreme, otvaranje arhiva može pomoći društvu da se suoči sa prošlošću i razjasni životne priče pojedinaca.
