Predstavnici nove studentske liste koja je pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji odmah nakon izborne pobede uputili su poruke o spremnosti za unapređenje odnosa sa susednim zemljama. Iako su te poruke naišle na pozitivan odjek, reakcije iz regiona sugerišu da će pred novom vlašću biti niz otvorenih pitanja. Ova pitanja se odnose na ratno nasleđe, arhivsku građu nekadašnjih jugoslovenskih službi bezbednosti, te položaj srpskog naroda u susednim državama i evropske integracije.
Tokom emisije „Euronews region“, politički analitičar Velizar Antić, istraživač studija bezbednosti Nikola Vojinović i filozof i politikolog Žarko Puhovski razgovarali su o regionalnim odnosima i očekivanjima susednih država. Oni su saglasni da je regionalna politika postala važna tema odmah nakon izbora, iako tokom izborne kampanje nije bila u fokusu. Antić je primetio da su predstavnici studentske liste bili pod velikim interesovanjem regionalnih medija, a njihova poruka o pomirenju i dobrim odnosima sa susedima bila je očekivana.
Vojinović je ukazao na to da su izjave pobedničke liste bile prilagođene medijima i publici, dok su u kampanji unutrašnja pitanja poput korupcije i vladavine prava dominirala. Jedno od prvih pitanja koje je stiglo iz regiona tiče se arhiva nekadašnjih jugoslovenskih službi bezbednosti. Slovenački premijer Janez Janša je naglasio da Slovenija neće podržati napredak Srbije ka Evropskoj uniji dok Beograd ne preda traženu arhivsku građu. Slični zahtevi su stigli i iz Hrvatske.
Puhovski je ocenio da iza ovih zahteva stoje unutrašnji politički motivi u susednim državama, dok je Vojinović ukazao na važnost razumevanja nadležnosti bivših jugoslovenskih službi. Takođe, Puhovski je naglasio da će nova vlast u Srbiji morati da se suoči sa pitanjima ratnog nasleđa i odnosa prema prošlosti, ukazujući da poruke o okretanju budućnosti neće biti dovoljne bez konkretnih stavova.
Analitičari su različito ocenili koliko bi regionalna pitanja mogla opteretiti buduću vlast u Beogradu. Antić smatra da bi prioritet trebale biti unutrašnje reforme i da ne treba rešavati istorijske sporove putem političkih izjava, već kroz dijalog stručnjaka. On veruje da Slovenija i Hrvatska ne mogu same blokirati evropski put Srbije ukoliko postoje saglasnosti među ključnim članicama EU.
Vojinović, s druge strane, upozorava da regionalni sporovi ne mogu biti zanemareni jer će zahtevi susednih država uticati na unutrašnju politiku Srbije. Nova vlast će morati da se bavi pitanjima kao što su položaj Srba u Hrvatskoj i Crnoj Gori, kao i različita tumačenja događaja iz devedesetih.
Jedno od ključnih pitanja u odnosima Beograda i Zagreba je položaj hrvatske nacionalne manjine u Srbiji. Njeni predstavnici traže garantovanu zastupljenost u Narodnoj skupštini i učešće u izvršnoj vlasti. Vojinović smatra da za takvu promenu trenutno nema potrebe, ali naglašava da je važno razgovarati o svim zahtevima, uključujući i položaj srpskog naroda u susednim državama.
Puhovski je ukazao na to da bi odnos prema ratnoj prošlosti mogao predstavljati prepreku dijalogu. On veruje da hrvatski predstavnici i dalje prate poteze buduće vlasti u Beogradu, ali da odnos Zagreba prema Srbiji neće zavisiti isključivo od stavova izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule. Takođe, naglašava značaj Hrvatske za evropski put Srbije, ističući da članice EU mogu uticati na napredak kandidata.
Antić je dodao da izvinjenje ne može biti jednostrano upućeno Srbiji, već da bi razgovor o ratnoj prošlosti trebao obuhvatiti uzajamno priznavanje žrtava i odgovornosti. On smatra da bi svi akteri trebali da sednu za sto i razgovaraju o svojim postupcima tokom rata. Puhovski je ukazao na to da su sve strane činile zločine, ali je naglasio da je srpska strana, zbog svoje vojne nadmoćnosti, imala najveću odgovornost.
Vojinović je primetio da se različita tumačenja ratnih događaja ne mogu izbeći, ali ostaje ključno pitanje kako će budući predstavnici Srbije reagovati na zahteve suseda. Sagovornici su se dotakli i izazova za buduću vlast – kako voditi politiku regionalnog dijaloga, zastupati interese srpskog naroda u susednim državama i odgovarati na zahteve koji mogu uticati na evropske integracije Srbije.
