U trenucima kada se geopolitička slika Evrope ubrzano menja, pitanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan ponovo izbija u prvi plan. Premijer Albanije, Edi Rama, u ekskluzivnom razgovoru za Euronews, izložio je svoju viziju novog modela integracija, upozoravajući na opasnosti hibridnog rata i ističući potrebu za radikalnim promenama u pristupu Brisela. Prema njegovim rečima, regionu nije dovoljno puko obećanje o članstvu u dalekoj budućnosti; potrebno je konkretno prisustvo za zajedničkim stolom.
Rama podseća na autorski tekst koji je ranije objavio zajedno sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, u kojem su izneli koncept postepenog ulaska u Uniju. Suština tog predloga je da države kandidati dobiju svoje mesto za stolom u Briselu, čak i pre punopravnog članstva, uz spremnost da se u prelaznom periodu odreknu određenih prava koja imaju punopravne članice. Kada je upitan o francusko-nemačkom dokumentu koji se pominje u diplomatskim krugovima, on skromno, ali odlučno odgovara da to nije preuzimanje njegove ideje.
„Nije stvar u kopiranju. Moja ideja nije nešto što je palo s neba. Već sam neko vreme u ovom poslu i na teži način shvatio da stari pristup više ne funkcioniše. Zato moramo pronaći drugačiji put“, rekao je Rama, naglašavajući da je ključni element koji nedostaje procesu „Helmut Kol deo slagalice“. On smatra da politika mora ići prva, a da sve ostale tehničke procedure treba da slede taj primarni pravac.
Rama daje slikovit primer Evropske unije kao velike porodice, koristeći predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen. „Ona ima šestoro dece. Ta deca su oko stola, prolaze kroz ispite i školu, ali učestvuju u porodičnom životu. Ne možete reći deci da ostanu u komšiluku i da će tek kada budu spremna ući u porodicu. Ne – oni su već u porodici i porodica im pomaže da budu spremni,“ naglašava on. Ovaj osećaj stvarne pripadnosti zajednici tokom reformskih procesa, kako ističe, nedostaje Balkanu.
Iako priznaje zasluge aktuelnoj predsednici EK za ponovno aktiviranje procesa proširenja, Rama naglašava da godišnji samiti više nisu dovoljan mehanizam. On ističe da Albanija ostaje nepokolebljiva na svom putu, nazivajući svoje sugrađane „fanaticima EU vere“, za koje ne postoji plan B niti alternativa. Međutim, upozorava da se svet promenio i da Unija mora biti politički ujedinjena kako bi opstala.
Govoreći o regionalnim izazovima, Rama se osvrnuo na poziciju Srbije, kao i na nove kandidate poput Ukrajine i Moldavije. On smatra da proces mora ostati zasnovan na zaslugama, jer to pomaže zemljama da izgrade institucije, ali upozorava na rizik od erozije poverenja. „Nije reč o eksplozivnom riziku, već o slabljenju vere u zajednicu. To se mora politički adresirati,“ poručuje premijer.
Takođe, Rama se dotakao bolne tačke evropske diplomatije – usklađivanja spoljne politike. Iako priznaje da je činjenica da Srbija još nije uvela sankcije Rusiji problem, on rešenje vidi upravo u svom modelu „zajedničkog stola“. Smatra da je lakše insistirati na usklađivanju kada su lideri deo istog procesa razmene informacija i odluka.
U drugom delu razgovora, Rama se fokusirao na unutrašnje izazove Albanije, povezane sa globalnim hibridnim ratom. Optužio je strane sile da koriste društvene mreže i lažne profile kako bi destabilizovali zemlju širenjem dezinformacija. Kao primer je naveo spekulacije o velikim razvojnim projektima koji se često predstavljaju kao „ekskluzivni“ ili štetni po prirodu.
Rama je obećao da će svaki razvojni plan biti javno predstavljen i ocenjen na osnovu ekoloških i ekonomskih uslova. „Cilj nije spekulacija, već razvoj koji uključuje i prirodu i investicije na odgovoran način,“ zaključio je.
Na kraju, poruka albanskog premijera je jasna: region Zapadnog Balkana ne traži prečice koje bi ugrozile vladavinu prava ili standarde EU, već traži promenu paradigme. Umesto večitog čekanja pred vratima, Rama zahteva stolicu u sobi gde se donose odluke, verujući da će to prisustvo ubrzati transformaciju društava koja predvodi. Za Albaniju, put ka Briselu nema alternativu, ali način na koji se tim putem korača mora postati pravedniji i inkluzivniji.
