Društvo često postavlja dvostruke standarde kada je reč o seksualnom iskustvu muškaraca i žena. Dok se muškarcima veći broj seksualnih partnera često smatra prestižem, žene se zbog istog ponašanja često suočavaju s osudom. Ova tema postala je posebno aktuelna u poslednje vreme, kada su društvene mreže omogućile intenzivnu raspravu o tako zvanom „body countu“, odnosno broju seksualnih partnera. Psihološka savetnica i seksolog Marijana Vuksanović, zajedno sa piscem i savetnikom za partnerske odnose Momom Stefanovićem, razgovarali su o ovim pitanjima i razjasnili da ne postoji magičan broj seksualnih partnera koji određuje nečiju ličnost ili vrednost.
Vuksanović naglašava da promiskuitet ne treba da se meri samo brojem seksualnih partnera. Ona objašnjava da je mnogo važnije kako osoba ulazi u odnose. Ako neko to čini kompulzivno i neselektivno, bez obzira na broj partnera, to može ukazivati na problematično ponašanje. Ključna pitanja su da li osoba bira odnose koji joj prijaju, da li oseća povezanost i sigurnost, ili ulazi u odnose iz pritiska ili potrebe za potvrdom.
Stefanović ukazuje na to da se seksualno iskustvo često različito tumači kod muškaraca i žena. Dok se kod muškaraca veći broj partnerki često doživljava kao pozitivna stvar, kod žena to može izazvati osudu i prezir. On smatra da su razlozi za promene partnera često kompleksni i da ne treba odmah osuditi nekoga ko ima više partnera, jer to može biti posledica straha od usamljenosti ili drugih emocionalnih potreba.
Vuksanović takođe naglašava da veliki broj partnera ne mora nužno značiti da osoba ima problem. Sve zavisi od njenog odnosa prema sebi i drugima. Ponekad, neki ljudi mogu imati neobavezne odnose bez emocionalnih posledica, dok drugi mogu doživeti štetu. Važno je da svaka osoba razmisli o tome šta joj odgovara i da li se u tim odnosima oseća dobro.
Poseban problem nastaje kada ljudi traže potvrdu kroz stalno menjanje partnera. U tom slučaju, ključno je pitanje ne koliko je partnera osoba imala, već zbog čega je stalno u potrazi za novim. Vuksanović naglašava da društvo često šalje poruku muškarcima da je veliki broj partnerki znak uspeha, dok se žene suočavaju s osudom zbog istog ponašanja.
Društvene mreže i aplikacije za upoznavanje dodatno komplikuju situaciju. Mnogi ljudi imaju osećaj da uvek postoji neko bolji ili zanimljiviji, što otežava stvaranje stvarne bliskosti. Stefanović ističe da se o partnerskim odnosima često govori kroz probleme, dok se manje pažnje posvećuje tome kako ih graditi i održavati.
Konačno, sagovornici su ukazali na to da čak i kada dvoje ljudi ne planira vezu, postoje odgovornosti koje moraju uzeti u obzir, kao što su zaštita i prevencija polno prenosivih bolesti. Vuksanović naglašava da „seks bez obaveza“ uvek nosi određene odgovornosti, jer se svaki intimni čin može povezati s potencijalnim rizicima.
U zaključku, tema seksualnih partnera i njihovog broja zahteva dublje razumevanje i promišljanje, umesto jednostavnog brojanja. Svaka osoba treba da razmotri svoje motive i osećanja u vezi s intimnim odnosima, uzimajući u obzir kako društvo, tako i sopstvene potrebe i želje.
