Glavna urednica nedeljnika Radar Vesna Mališić izjavila je u emisiji „Utisak nedelje“ da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prisluškivala nju i još dvoje novinara, a da su pored njih prisluškivana i neka mesta koja oni ne posećuju. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Srbiji sve više govori o zloupotrebama vlasti i nadzoru medija.
Mališić je istakla da je očigledno da su nadležni organi koristili različite trikove kako bi legalizovali neprihvatljive radnje, dodajući da se „ceo materijal iz tajnih službi očigledno valjao po medijima“. Prema njenim rečima, prisluškivanje je postalo uobičajeno u autoritarnim režimima, ali kada se dobije konkretan dokaz, situacija postaje alarmantna. Slušani su, između ostalih, i novinari iz njenog istraživačkog tima, a oni sumnjaju da su vlasti pokušavale da otkriju izvore njihovih informacija.
Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i jedan od kandidata na Studentskoj listi, izjavio je da se očigledno unose određeni elementi u pravni okvir koji omogućavaju neprihvatljive radnje. On naglašava da je neophodno da se u zakonski okvir ugrade mehanizmi koji će sprečiti zloupotrebu vlasti u budućnosti.
Šoškić je takođe govorio o predstojećoj konstitutivnoj sednici Skupštine zakazanoj za 17. novembar, ističući da su studenti već pronašli kandidata za predsednika parlamenta. On je naglasio da se „Studentska lista“ priprema za svoje dužnosti, dodajući da će mnogi biti prijatno iznenađeni ponašanjem i radom te liste, koja se sastoji pretežno od neiskusnih, ali motivisanih mladih ljudi.
Prema njegovim rečima, pozitivne promene su već u toku, s obzirom na to da su neke institucije počele da rade svoj posao u skladu sa zakonom i profesionalnom etikom. On veruje da će konstituisanje parlamenta ubrzati proces reformi, a da će se sve aktivnosti završiti izborom nove vlade.
Advokat Ivan Ninić ukazuje na potrebu za demontažom BIA, ističući da je prisluškivanje novinara Radar jedan od najbrutalnijih mehanizama zloupotrebe vlasti. On dodaje da je potrebno sprovesti ozbiljnu istragu, verujući da je širi spektar javnih ličnosti bio pod merama nadzora.
Mališić je takođe iznela zabrinutost zbog načina na koji su novinari bili praćeni i prisluškivani, uključujući njihove lične prostore i komunikaciju. Pominje i da su neki restorani koji se nalaze na listi prisluškivanih mesta, u koje ona i njeni kolege ne idu, zapravo korišćeni kao izgovor za širi nadzor.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme u vezi sa slobodom medija i privatnošću pojedinaca u Srbiji, a Šoškić smatra da su potrebne reforme koje će omogućiti zaštitu građana od zloupotrebe vlasti. On naglašava da su u poslednjih 14 godina građani svedoci procesa koji su ih doveli u situaciju da se osećaju kao „građani drugog reda“.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se u Srbiji mora raditi na jačanju zakonskog okvira koji će obezbediti da ovakve zloupotrebe vlasti postanu stvar prošlosti. Kako se približavaju izbori i konstituisanje novog parlamenta, sve oči su uprte u buduće korake koje će preduzeti nova vlast kako bi se osigurala prava građana, sloboda medija i transparentnost u radu javnih institucija.
Na kraju, svi se pitaju hoće li odgovornost za ova kršenja biti zatražena i kako će se rešavati problemi koje su izazvali prethodni režimi. Potrebno je vreme da se izgrade mehanizmi koji će garantovati da se ovakva situacija ne ponovi i da se zaštite prava građana na privatnost i slobodu izražavanja.
