Samo dan nakon isteka šestodnevnog lokalnog primirja, ruski napadi na Ukrajinu ponovo su izazvali stravične posledice, odnoseći desetine civilnih života. U najtežem napadu, koji se dogodio u Zaporoškoj oblasti, najmanje 33 osobe su poginule kada je raketa pogodila mesto za distribuciju humanitarne pomoći. Strahuje se da je još desetine ljudi zatrpano pod ruševinama, dok su napadi takođe ciljali bolnice i druge civilne objekte. Ukrajinske vlasti su izrazile zabrinutost da je Moskva iskoristila priliku za nastavak sukoba umesto za humanitarnu saradnju.
Kratkotrajno primirje u južnoj Ukrajini omogućilo je evakuaciju skoro 800 ljudi iz ruskih okupiranih područja, ali nije donelo značajnije smirivanje sukoba. Nakon isteka primirja, usledio je novi talas ruskih napada, uključujući i udar na školu koja je služila kao centar za distribuciju humanitarne pomoći. Prema izveštaju BBC-ja, tokom 24 sata u različitim napadima poginulo je najmanje 38 civila, a više desetina je povređeno.
Prema izvorima iz francuskog lista „Le Monde“, na područje Komišuvaha bačeno je devet vođenih bombi, a ukupan broj poginulih dostigao je 33. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nazvao je ovo jedan od najvećih zločina koje je Rusija izvršila tokom rata, optužujući Moskvu da ne želi deeskalaciju sukoba. Stanovnici su se okupili radi preuzimanja humanitarne pomoći, ali su se nakon prvih udaraca pokušali skloniti u podzemne prostorije, što je na kraju dovelo do tragedije kada se krov urušio.
Načelnik regionalne administracije Mihailo Semikin izjavio je da je „razmere ove tragedije teško pojmiti“. Napad na Komišuvahu dogodio se 2. novembra, dan nakon isteka šestodnevnog primirja koje je posredovala prva dama SAD, Melanija Tramp, i papa Lav XIV. Tokom primirja, evakuisano je skoro 800 ljudi, a ljudima su dostavljeni hrana i lekovi.
Iako je primirje omogućilo humanitarnu pomoć, nije značilo prekid neprijateljstava na drugim delovima fronta. Ukrajinski Generalštab je izdao upozorenje da su ruske snage iskoristile primirje da poboljšaju svoje vojne pozicije, što dodatno komplikuje situaciju. Ukrajinski predsednik je predložio produženje humanitarnog dogovora, ali je odgovor usledio u formi novih napada.
Napadi nisu stali samo na Zaporoškoj oblasti. U Dnjepru je pogođen dom za stare, a bolnica u Harkovu je pretrpela štetu, sa 73 povređena, uglavnom starijih pacijenata. Eksplozije su oštetile medicinsku infrastrukturu, zbog čega su neki pacijenti morali da budu premešteni u druge zdravstvene ustanove. Pored toga, ruske snage su nastavile da napadaju energetsku infrastrukturu, što dodatno ugrožava civilno stanovništvo uoči zime.
Prema izveštajima, Rusija je izvela jedan od najvećih vazdušnih udara na ukrajinski energetski sistem koristeći 289 dronova, 17 balističkih i 59 krstarećih raketa, što je dovelo do značajnih oštećenja na elektranama i trafostanicama. Ukrajinske vlasti su upozorile da napadi na energetsku infrastrukturu dodatno ugrožavaju sigurnost stanovništva tokom zimskih meseci.
U svetlu ovih događaja, planirani su novi razgovori između predstavnika Rusije i Ukrajine uz posredovanje SAD, koji će se održati u Abu Dabiju. Između ostalog, teme razgovora biće bezbednosne garancije, smanjenje tenzija i humanitarna pitanja. Ukrajinski predsednik naglasio je važnost obustavljanja napada na civilnu i kritičnu infrastrukturu, ali napadi na civilne objekte postavljaju dodatna pitanja o mogućnosti postizanja napretka.
„Le Monde“ ističe da napadi na objekte za humanitarnu pomoć otvaraju ozbiljna pitanja o poštovanju međunarodnog humanitarnog prava. Predstavnici Ujedinjenih nacija ocenjuju da napad na centar za distribuciju pomoći izgleda kao kršenje osnovnih principa međunarodnog humanitarnog prava, što dodatno komplikuje već napetu situaciju u regionu.
