Od visokih cena nafte i data-centara, pa sve do carina i rastućeg duga – ekonomske brige su igrale ključnu ulogu u teškom porazu republikanaca predsednika Donalda Trampa na nedavnim međuizborima. Za milione Amerikanaca koji su izašli na birališta, jedno pitanje bilo je važnije od svih drugih: ekonomija. U svetlu ovog rezultata, postavlja se pitanje: šta pobeda demokrata i osvajanje većine u oba doma Kongresa znači za američku privredu, ako Donald Tramp ostane u Beloj kući do kraja svog mandata?
Tržišta su nakon izbora reagovala pozitivno, sa olakšanjem investitora koji su dočekali pobedu demokrata. Međutim, većina ekonomista ne očekuje brze promene u ekonomskoj politici. Donald Tramp je naglasio da će postati „gospodin veto“ i blokirati zakone koje budu predlagale demokrate. Stiven Braun, glavni ekonomista za Severnu Ameriku u konsultantskoj kući Kapital ekonomiks, smatra da izborni rezultat ne menja bitno kratkoročne izglede za ekonomsku politiku. „Predsednik i dalje ima pravo veta, a demokrate nemaju dovoljno veliku većinu da ga lako zaobiđu“, dodaje Braun.
Jakob Funk Kirkegor iz Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju očekuje gotovo potpunu blokadu političkog sistema. „Gledamo dve godine stopostotnog zastoja. Neće biti urađeno gotovo ništa“, ocenjuje on. Takođe, investitori strahuju da bi pobeda demokrata mogla da ojača zahteve za regulacijom sektora veštačke inteligencije, posebno u vezi sa data-centrom, koji je ključna infrastruktura za razvoj AI tehnologija. Otpor lokalnog stanovništva prema izgradnji novih centara za obradu podataka doprineo je pobedi nekih demokratskih kandidata.
Kirkegor smatra da izborni rezultat pokazuje koliko je taj otpor postao snažan. „Politički temelj priče o brzom i agresivnom rastu veštačke inteligencije sada deluje mnogo nestabilnije“, dodaje on. Iako to ne znači da će razvoj biti zaustavljen, buduće širenje moglo bi biti sporije i politički komplikovanije. Ukoliko bi demokrate osvojile Belu kuću 2028. godine, otvorio bi se prostor za ozbiljnije promene, uključujući više poreske stope za velike kompanije i stroža pravila za razvoj veštačke inteligencije.
Trampova carinska politika ostaje na snazi i jedno je od ključnih ekonomskih pitanja. Prema istraživanju javnog mnjenja, većina Amerikanaca smatra da su carine imale negativan efekat po ekonomiju, posebno u saveznim državama koje zavise od izvoza ili imaju intenzivnu trgovinu sa Kanadom. Iako je Kongres ovlašćen da menja carinsku politiku, predsednici su tokom prethodnih decenija dobili široka ovlašćenja da uvode carine pozivajući se na nacionalnu bezbednost. Tramp je upravo tako uvodio najveći deo svojih carinskih mera, što znači da Kongres može otežati dodatnu eskalaciju trgovinskih sukoba, ali ne može jednostavno ukinuti postojeće carine.
Još jedno važno pitanje je politika prema Iranu. Visoke cene energenata su predstavljale značajnu temu tokom kampanje, a neki analitičari smatraju da bi težak poraz republikanaca mogao podstaći Trampa da vodi oprezniju spoljnu politiku. Uoči izbora, Tramp je nagovestio da nije zainteresovan za dodatnu eskalaciju sukoba sa Iranom, a ukoliko bi Vašington i Teheran postigli dogovor, cene energenata mogle bi da padnu, što bi direktno uticalo na životni standard Amerikanaca.
Pitanje korupcije može postati posebno značajno, s obzirom na to da mnogi birači smatraju da su članovi administracije koristili svoj položaj za lično bogaćenje. To otvara mogućnost novih istraga, saslušanja i političkih sukoba, a neki analitičari ne isključuju mogućnost novog pokušaja opoziva predsednika. „Možete li pronaći deset ili dvanaest republikanskih senatora koji bi, suočeni sa ozbiljnim dokazima o korupciji, glasali za opoziv? Ne bih to isključio“, kaže Kirkegor.
U ovom kontekstu, Tramp bi mogao biti spremniji na kompromise u ekonomskim pitanjima, uključujući carinsku politiku. Ipak, jedno je sigurno: birači su poslali upozorenje Beloj kući, ali promena kursa američke ekonomske politike neće biti ni brza ni jednostavna.
