Francuska televizija Frans 24 ocenila je da je još rano donositi zaključke o mogućem prekidu veza Srbije s Moskvom nakon nedeljnih poslaničkih izbora. Izborna pobeda Studentske liste predstavlja novu stranicu koju će, kako se procenjuje, Kremlj teško okrenuti. Naime, poraz koalicije Aleksandra Vučića na parlamentarnim izborima 25. oktobra doveo je do gubitka još jednog otvorenog saveznika Rusiji u Evropi. Ova situacija podseća na nedavnu promenu vlasti u Mađarskoj, gde je okončana era Viktora Orbana, koji je bio čvrst pristalica Vladimira Putina unutar Evropske unije.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, izjavio je da duboko cene doprinos koji je Aleksandar Vučić dao razvoju bilateralnih odnosa. Vučić, poznat i kao „mali Putin“, često je hvalio ruskog predsednika, čak i nakon invazije Ukrajine u februaru 2022. godine, i opisivao ga kao „pravog prijatelja“. Ana Jović-Lazić, direktorka Centra za evroazijske studije, ističe da je Vučić bio predvidiv partner za Kremlj, odbijajući da podrži evropske sankcije protiv Rusije. Stručnjak Eric Gordy naglašava da je Vučić preuzeo ulogu sličnu Orbanu, ali na manje izražen način.
Vuk Vuksanović, stručnjak sa Kings koledža, ukazuje na to da je Srbija pod Vučićem služila ruskom rukovodstvu tako što je stvarala sliku o Rusiji kao o državi koja nije potpuno izolovana u Evropi. Nakon Vučićevog poraza, samo Slovačka, predvođena Robertom Ficom, ostaje kao lobista za Moskvu unutar evropske sfere. Branislav Radeljić, politikolog iz Londona, dodaje da je Rusija koristila svoje veze sa srpskim rukovodstvom da bi iritirala Evropsku uniju i suprotstavila se njenim planovima o većoj integraciji Balkana.
Ipak, neki analitičari smatraju da ne treba precenjivati značaj ovog izbornog neuspeha za Moskvu. Radeljić napominje da je Kremlj Vučića doživljavao kao sve nepouzdanijeg partnera. Vuksanović dodaje da Rusi nikada nisu imali potpuno poverenje u njega, smatrajući ga oportunistom koji koristi veze sa Putinom za pritisak na Zapad. Vučić je jednom izjavio da bi više voleo da ga porede s Josipom Brozom Titom nego s Putinom, pokazujući time spremnost da igra na sve strane na geopolitičkoj šahovskoj tabli.
U međuvremenu, Jović-Lazić naglašava da ruski uticaj u Srbiji nije zavisio isključivo od Vučića, već da značajnu ulogu imaju energetska saradnja i podrška Moskve stavovima Srbije o Kosovu. U delu stanovništva takođe postoji istorijski pozitivan odnos prema Moskvi. Čak i ako nova većina u Skupštini Srbije teži raskidu odnosa s Moskvom, suočiće se s ograničenjima na koja ne može da utiče.
Stručnjaci se takođe pitaju da li kandidati koje podržava Studentski pokret zaista žele više Evrope, a manje Rusije. Gordy smatra da bi pobednici izbora verovatno bili srećni kada ih niko ne bi pitao za stav o Rusiji, jer nemaju želju da se bave tim pitanjem. Nebojša Vladisavljević, politikolog sa Univerziteta u Beogradu, upozorava da lista koju je istakao Studentski pokret obuhvata širok ideološki spektar, uključujući i one koji smatraju da Srbija treba da izgradi čvršće veze sa Rusijom i Kinom.
Kada se postavi pitanje o Rusiji, jedinstvo studentskog pokreta, koji je osnovan radi osude korupcije u Vučićevoj eri, može da bude ugroženo. Ipak, Vladisavljević smatra da bi ravnoteža na kraju mogla biti pomerena u korist Evrope, jer su ključne vrednosti studentskog pokreta usklađene sa vrednostima EU, poput vladavine prava i borbe protiv korupcije.
Na kraju, Radeljić ističe da je ovo prilika koju bi Evropska unija trebala da iskoristi, ali da će Brisel morati da se potrudi, s obzirom na to da se evropski zvaničnici nisu proslavili podrškom studentskom pokretu. U ponedeljak je Peskov izneo oprezan stav, naglašavajući da je Moskva spremna da učini sve što je u njenoj moći kako bi konstruktivno sarađivala sa novim srpskim vlastima.
