Megacunami visok 482 metra, koji je formiran prošle godine na Aljasci kada se deo planine urušio u more, drugi je najviši ikada zabeležen i podsetnik je na rizike koje predstavlja topljenje glečera, saopštili su danas naučnici. Prošlog leta džinovski talas je preplavio udaljeni fjord na jugoistoku Aljaske, ostavljajući za sobom pustoš. Događaj je u to vreme uglavnom ostao neprijavljen, a nova naučna analiza pokazuje da ga je izazvalo masivno klizište, prenosi BBC.
Tada se neverovatnih 64 miliona kubnih metara stenja obrušilo u more, što je urušilo fjord i za manje od jednog minuta formiran je gigantski talas visok skoro 500 metara. Samo vreme kada se dogodilo, u ranim jutarnjim satima, sprečilo je veliku katastrofu, jer se tu tokom dana nalazi veliki broj kruzera, rekli su istraživači. Geolog sa Aljaske Bretvud Higman, koji je posle cunaminja obišao ono što je ostalo od fjorda Trejsi Arm, izjavio je: „Znamo da bi nekoliko sati kasnije tu bilo mnogo ljudi i prestravljen sam da nećemo imati toliko sreće u budućnosti.“
Megacunamiji nastaju kada klizište izazvano zemljotresom prouzrokuje pad velike količine zemlje ili kamenja u vodu i oni su obično lokalni. Druga vrsta cunamija se dešava na otvorenom moru i direktno ih pokreću zemljotresi ili podvodni vulkani. Ovi cunamiji, poput onog u Japanu 2011. godine, mogu putovati hiljadama kilometara, pogađajući naseljena područja i uzrokujući masivna razaranja i gubitak života.
Najveći poznati megacunami, visok 524 metra, pogodio je zaliv Litija na Aljasci 1958. godine. Higman je stigao na lice mesta nekoliko nedelja nakon što je cunami pogodio fjord Trejsi Arm, koji posećuju brojni kruzeri da bi se putnici upoznali sa prirodnim čudima Aljaske. Istraživanje objavljeno u časopisu „Sajens“ sugeriše da je uzrok obrušavanja stena u more bilo topljenje glečera izazvano klimatskim promenama.
Stiven Hiks sa Univerzitetskog koledža u Londonu rekao je da je masivni glečer držao tu stenu kao potporni stub, a kada je on počeo da se topi, ogromne kamene gromade su se obrušile u more. Ova pojava ukazuje na sve veću povezanost između klimatskih promena i geoloških događaja, što može imati ozbiljne posledice po obalne zajednice i ekosisteme.
Iako je ovaj događaj bio lokalizovan, naučnici ističu da se slični incidenti mogu dogoditi i na drugim mestima gde su glečeri u opasnosti od topljenja. Rizik od megacunami je posebno izražen u naseljima koja se nalaze blizu obala sa strmim planinskim terenima. Kako se klimatske promene nastavljaju, očekuje se da će se ovakvi fenomeni učestalo javljati, što zahteva dodatna istraživanja i pripremu zajednica za potencijalne buduće opasnosti.
Stručnjaci naglašavaju važnost praćenja stanja glečera i geoloških struktura, kako bi se unapredila sposobnost predviđanja i reakcije na ovakve prirodne katastrofe. U međuvremenu, potrebno je raditi na smanjenju emisija stakleničkih gasova kako bismo ublažili efekte klimatskih promena i sprečili dalja oštećenja ekosistema i ljudskih života.
Ova situacija je još jedan alarmantan znak za čovečanstvo da se suočava sa ozbiljnim izazovima zbog promena u klimatskom sistemu. Stručnjaci preporučuju da se lokalne vlasti i zajednice edukuju o rizicima od megacunami i razviju planove za hitne slučajeve koji bi mogli smanjiti razaranja u slučaju sličnih incidenata u budućnosti.
Kako se globalna temperatura i nivo mora nastavljaju povećavati, naučnici upozoravaju da će se ovakvi događaji verovatno pojavljivati sa većom učestalošću, stavljajući dodatni pritisak na lokalne zajednice da se prilagode i zaštite svoje živote i imovinu. U tom smislu, važno je da međunarodna zajednica preuzme odgovornost i deluje zajednički kako bi se adresirali uzroci klimatskih promena i minimizirali rizici od prirodnih katastrofa.
