Poseta američkih specijalnih izaslanika, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, Rusiji i Ukrajini ponovo je pokrenula pitanje mogućnosti okončanja rata koji traje već više od četiri godine. Njihovi razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju trajali su više od tri sata, a potom su se uputili u Kijev. Ova poseta, iako praćena medijskom pažnjom, možda neće doneti značajne promene po pitanju mira, kao što ističe spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić.
Đokić smatra da je situacija na terenu i u diplomatskim krugovima već duže vreme stagnirajuća. Njihova misija, prema njegovim rečima, pre svega ima zadatak da pokrene mirovne napore sa mrtve tačke. „Ovo je više klasična misija izviđanja, pre svega da se proveri da li su se pozicije Kijeva i Moskve pomerile“, objašnjava Đokić. On dodaje da je trenutna situacija na frontu teška, sa velikim gubicima na obe strane, a da ni jedna strana nije spremna na ustupke.
Predsednik Instituta za promociju vladavine prava Veljko Rakić takođe deli mišljenje svog kolege. On naglašava da su izjave lidera o miru često vođene dnevnom politikom. U tom smislu, kako Rakić ističe, i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i Putin šalju poruke mira, ali svaka strana želi da postigne mir isključivo pod svojim uslovima.
Trampovi izaslanici, Vitkof i Kušner, ne poseduju političko iskustvo koje bi im omogućilo da pregovaraju o uslovima mira. Đokić ističe da su oni pre svega poslovni ljudi iz Njujorka i da nisu dorasli pregovorima sa Rusima, koji su poznati po svojoj veštini u diplomatiji. Ova poseta dolazi nedugo nakon što je šef CIA-e Džon Retklif boravio u Moskvi, gde je doneo ozbiljna upozorenja o ruskoj eskalaciji sukoba.
Rakić ukazuje na to da američka vizija mira često podrazumeva prihvatanje „statusa kvo“. Prema njegovim rečima, Amerika želi trenutni prekid rata, što bi značilo da Rusija zadrži deo ukrajinske teritorije, dok Evropska unija insistira na tome da se Kijev ne odrekne značajnog dela svoje zemlje.
Đokić dodatno pojašnjava američke motive, naglašavajući da se globalna politika vodi interesima. „Sve te američke priče o ljudskim pravima i demokratiji su lepe, ali se odluke donose isključivo u nacionalnom interesu“, objašnjava on. Trampov pristup, kako smatra Đokić, može biti opasan jer Rusi prepoznaju samo pritisak, dok popustljivost vide kao slabost.
Tenzije na terenu nastavljaju da rastu, a Rakić ističe da se vodi spor rat „taljiganja“ i međusobnih odmazdi, pri čemu stradaju civili. U poslednje vreme, napadi na trgovačke centre i ključne lokacije u Kijevu ukazuju na ozbiljnost situacije. Osnovni cilj Moskve ostaje spajanje istočnih teritorija Ukrajine sa Krimom, koji je anektiran 2014. godine.
Na kraju, Rakić upozorava na posledice višegodišnjeg sukoba po stabilnost Evrope. Mnoge zemlje, posebno Poljska i baltičke države, osećaju strah od ruskih ambicija. Finska, na primer, je postavila bedeme na granici sa Rusijom, dok je istorijski ulazak Švedske i Finske u NATO pakt direktna posledica stanja u regionu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su diplomatski napori i dalje u početnoj fazi, a da su realne mogućnosti za postizanje trajnog mira daleko od ostvarenja. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i promišljanje o budućim potezima svih uključenih strana.
