Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) podsetilo je danas na 34. godišnjicu preuzimanja kontrole nad Dobojem od strane srpskih snaga, što je označilo početak perioda masovnih progona, ubistava i zatvaranja nesrpskog stanovništva u tom gradu. Ova godišnjica nosi težak teret, s obzirom na zločine koji su se dogodili tokom rata devedesetih godina.
U saopštenju UDIK-a se ističe da su od maja 1992. godine kontrolu nad Dobojem preuzele jedinice Jugoslovenske narodne armije, policije i različite paravojne formacije, kao što su „Crvene beretke“, „Beli orlovi“ i „Predini vukovi“. U tom periodu, Bošnjaci i Hrvati su bili izloženi sistematskom zlostavljanju, što je rezultovalo brojnim stradanjima i traženjem pravde.
Udruženje takođe podseća na sudske činjenice prema kojima je u Centralnom zatvoru u Doboju i u drugim zatvorima, kao što su Vojna ekonomija „3. maj“ i logor u Kotorskom, bilo zatočeno više hiljada civila. Ovi događaji su ostavili duboke ožiljke na zajednici, a mnoge porodice su ostale bez svojih najmilijih.
Za zločine počinjene na ovom području vođeni su postupci pred međunarodnim i domaćim sudovima. Među njima je i Haški tribunal, koji je osudio Jovicu Stanišića i Franka Simatovića za progon i nehumana dela u Doboju. Ove presude predstavljaju važan korak ka pravdi, ali i podsećaju na to koliko je važno suočiti se s prošlošću.
U dve nove publikacije, UDIK je dokumentovao presude sudova u Bosni i Hercegovini i regionu. Među osuđenima su Predrag Kujundžić, Slobodan Karagić i Miodrag Marković, koji su dobili višegodišnje kazne zatvora. Ipak, postoje i oslobađajuće presude, kao što je ona u predmetu protiv Borislava Paravca i ostalih, koju je potvrdilo Apelaciono veće 2024. godine. Ovi kontrastni ishodi ukazuju na složenost pravosudnog procesa i izazove u postizanju pravde.
Prema podacima Instituta za nestale osobe BiH, na području Doboja ekshumirano je i identifikovano 219 osoba, dok se za još 137 žrtava i dalje traga. Ova statistika svedoči o dubokim posljedicama rata, koje se osećaju i danas. UDIK poručuje da je dokumentovanje sudski utvrđenih činjenica jedini put ka istinskom suočavanju s prošlošću i izgradnji bolje budućnosti.
Na kraju, UDIK poziva sve da se pridruže procesu suočavanja s prošlošću i da rade na izgradnji mira i pomirenja. Ova godišnjica je podsećanje na bolne trenutke, ali i prilika za refleksiju i promišljanje o budućim koracima ka pravdi i pomirenju. Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
