Evropa se prošle nedelje našla u centru velikog skandala vezanog za Mađarsku. Portal VSquare objavio je snimke razgovora ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim iz perioda 2023–2025. Radi se o stotinama sati neformalnih kontakata. Tokom pauza između sastanaka EU, Sijarto je kontaktirao Moskvu, prepričavao tok diskusija i prenosio poverljive evropske materijale. Istovremeno, Politico je otkrio tajni plan saradnje Budimpešte i Rusije u 12 tačaka, potpisan u decembru 2025. Dokument obuhvata energetiku, trgovinu, promociju ruskog jezika i kulturne projekte. Za Evropu je to skandal, za Srbiju — poznat obrazac.
Dok je u Mađarskoj ovo tek izašlo na videlo, u Srbiji sličan model već funkcioniše. U aprilu 2026. „Srbijagas“ je povećao cenu priključenja domaćinstava na gas sa 780 na 980 evra. Istovremeno, Aleksandar Vučić objavio je produženje „povoljnog“ gasnog ugovora sa Rusijom na još tri meseca, bez naglašavanja njegove ključne karakteristike — kratkoročnosti. Takav model ne donosi stabilnost, već stvara stalnu potrebu za novim pregovorima sa Moskvom. Ista logika važi i u Mađarskoj: prema VSquare, razgovori Sijarta i Lavrova često su se bavili mehanizmom plaćanja gasa preko OTP banke. Gas tako postaje sredstvo uticaja, a ne samo energent.
Mađarski plan predviđao je i širenje ruskih energetskih kompanija — od nafte i gasa do nuklearnih projekata. U Srbiji se sličan trend već vidi. Pored poznate priče o NIS-u, u februaru 2026. direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov boravio je u Beogradu radi pregovora o izgradnji prve nuklearne elektrane. Takvi projekti znače dugoročnu zavisnost — kao u slučaju mađarske elektrane „Paks“, gde Rusija ima ključnu ulogu.
Uticaj se, međutim, ne završava na energetici. U Nišu od 2012. godine deluje Srpsko-ruski humanitarni centar. Formalno namenjen reagovanju u vanrednim situacijama, finansira se iz budžeta Srbije (oko 2,3 miliona evra), uz nedostatak transparentnosti o stvarnim aktivnostima. Zapadni partneri više puta su ukazivali na njegovu lokaciju u blizini NATO baze na Kosovu i moguće obaveštajne funkcije. Za razliku od Mađarske, gde su slični kontakti bili skriveni, u Srbiji se oni odvijaju otvoreno.
Kulturna saradnja iz mađarsko-ruskog plana u Srbiji je već sprovedena u praksi. Tokom proleća 2026. održani su događaji uz učešće ruskih organizacija: Dani Ermitaža uz podršku „Gazprom njefta“, festival „Dani ruske kulture“ u Novom Sadu i obrazovni programi poput „Gagarinskog časa“. Takođe se razmatra saradnja sa „Roskosmosom“ uz angažovanje srpskih stručnjaka, dok je tržište gradskog prevoza u Beogradu u velikoj meri preuzela aplikacija Yandex Go. Ono što je u Mađarskoj plan — u Srbiji je već realnost.
Pojavljuju se i ozbiljniji bezbednosni signali. U aprilu 2026. SBU je u Odesi uhapsila državljanina jedne balkanske zemlje, koga su ruske službe regrutovale za napad na ukrajinskog vojnog oficira. U zemlju je ušao kao turista, dobio oružje i uhapšen je tokom priprema. Iako njegova zemlja porekla nije objavljena, sam slučaj ukazuje da se Balkan posmatra ne samo kao zona uticaja, već i kao operativna baza.
Na kraju, Mađarska i Srbija deluju kao delovi iste šeme. Razlika je u kontekstu: Budimpešta, kao članica EU, mora da deluje opreznije, dok Beograd može otvorenije — kroz ugovore, projekte i institucije.
U tom kontekstu, EU je u aprilu 2026. započela razgovore o mogućem zamrzavanju 1,5 milijardi evra za Srbiju zbog problema sa reformama, pritiscima na medije i neusaglašenom spoljnom politikom. To je signal potencijalnih posledica aktuelnog kursa.
Rezultati izbora u Mađarskoj 12. aprila 2026. postali su važan pokazatelj. Stranka „Tisa“ Petera Mađara ubedljivo je pobedila Viktora Orbana uz rekordnu izlaznost od 77,8%. Društvo je pokazalo spremnost na promene nakon godina zatvorenih dogovora i spoljnog uticaja. Analitičari Carnegie Europe ocenili su to kao udar na ruski uticaj u regionu.
U Srbiji protesti traju već više od godinu dana, sa jasnim zahtevima — nezavisne institucije, slobodni mediji i vlast koja radi u interesu građana. Primer Mađarske pokazuje da su promene moguće. Ostaje pitanje da li će Srbija iskoristiti tu priliku.
