U Srbiji je sve veći broj pacijenata sa teškim oboljenjima, kao što su karcinomi, retke i autoimune bolesti, koji čekaju na pristup inovativnim terapijama koje bi im mogle spasiti život. Iako su ovi lekovi dostupni u drugim evropskim zemljama, u Srbiji se još uvek ne nalaze na pozitivnoj listi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO), što znači da troškovi lečenja padaju na teret pacijenata i njihovih porodica. Ova situacija često dovodi do odlaganja ili potpunog preskakanja potrebnih terapija, što je izazvalo zabrinutost među udruženjima pacijenata koja traže sistemsko rešenje za bržu i efikasniju uvrštavanje ovih lekova na listu.
Beba Golubović iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma istakla je da više od 200.000 pacijenata u Srbiji čeka na inovativne terapije i da je hitno potrebno da institucije reaguju. Ona je naglasila da inovativni lekovi ne samo da produžavaju život, već mogu da pretvore smrtonosnu bolest u hroničnu, omogućavajući pacijentima kvalitetniji život i očuvanje radne sposobnosti.
Prema Golubović, poslednji inovativni lekovi su uvršteni na listu RFZO-a pre više od dve godine, a trenutno postoji više od 50 lekova koji čekaju na uvrštavanje. Ona upozorava da nije samo nedostatak sredstava problem, već i sporost administrativnih procedura koje produžavaju vreme čekanja pacijenata na neophodne terapije.
Golubović je apelovala na premijera da zakaže sastanak sa ključnim donosiocima odluka, uključujući ministra zdravlja, kako bi se otvoreno razgovaralo o rešenju ovog problema. Takođe, naglasila je da je potrebna transparentnost u procesu odlučivanja o tome koji pacijenti dobijaju lekove i po kojim kriterijumima, kako bi se izbeglo da samo najglasniji dobiju ono što im je neophodno.
Aleksandra Hadži Manić iz Udruženja pacijenata „Žuta mrlja“ upozorava da pacijenti sa ozbiljnim očnim oboljenjima, poput senilne degeneracije makule, nemaju pristup inovativnim terapijama koje bi mogle spasiti njihov vid. Ona napominje da se pacijenti često suočavaju sa sistemom koji ih primorava da sami traže načine za lečenje, što je dodatni teret za njih i njihove porodice.
Hadži Manić ističe da ovo pitanje nije samo medicinsko, već i pitanje osnovnog ljudskog prava na lečenje, dostojanstvo i život. Ona naglašava da je neophodno formirati posebnu budžetsku liniju za inovativne lekove i rešiti pitanje njihovog kontinuiranog uvrštavanja na listu. U Srbiji, prema njenim rečima, nijedan lek za senilnu degeneraciju makule nije na pozitivnoj listi, dok ih u susednim zemljama, poput Crne Gore i Slovenije, već imaju.
Alarmantan je podatak da se iz državnog budžeta za lekove samo jedan procenat odvaja za oftamologiju, a samo 5% za anti-VEGF terapije, koje su ključne za obolele od degeneracije makule. U poređenju s tim, Bugarska izdvaja 30%, dok Francuska, Španija i Italija ulažu čak do 70%.
Hadži Manić veruje da postoje potencijali za promenu trenutnog stanja i naglašava da će se njen tim boriti za poboljšanje pristupa inovativnim terapijama. Oba predstavnika udruženja pacijenata apelovala su na vlasti da hitno reaguju i obezbede pravdu i pristup neophodnim lekovima svim pacijentima, bez obzira na njihovu bolest.
Ova situacija ukazuje na hitnu potrebu za reformama u zdravstvenom sistemu Srbije kako bi se obezbedila dostupnost inovativnih terapija koje su od suštinske važnosti za život pacijenata sa teškim oboljenjima. U narednim danima očekuju se dalji koraci udruženja pacijenata u borbi za svoja prava i prava svih obolelih.
