Novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa, čiji je nacrt trenutno na javnoj raspravi, ima za cilj da pruži veću zaštitu proizvođačima i podstakne dalji razvoj srpskog vinarstva, kako ističu nadležni. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji iznosi oko 30 miliona litara. Tokom 2025. godine, izvoz vina iznosio je 22,6 miliona evra, dok je uvoz iznosio 47,7 miliona evra.
Posmatrajući uvoz vina, prošle godine najviše vina uvezli smo iz Severne Makedonije, Francuske, Italije i Španije, dok su najznačajniji izvozni pravci srpskog vina bili Rusija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kina i Austrija. Stručnjaci naglašavaju da Srbija ima potencijal u kvalitetu vina, ali da je količina proizvodnje problematična. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić ističe da je razvoj vinogradarstva i vinarstva od velikog značaja ne samo za ovaj sektor, već i za celokupan razvoj poljoprivrede i seoskih područja Srbije.
Srbija se ponosi svojim vinogradima i vinarijama, a vinogradarstvo i vinarstvo su deo njenog identiteta, kulture i tradicije. U poslednje vreme, sve više mladih ljudi se uključuje u ovaj sektor, otvarajući nove vinarije i doprinoseći većoj prepoznatljivosti srpskih vina na domaćem i stranim tržištima. Pre deset godina bilo je registrovano 289 vinarija, dok ih danas ima 529, što ukazuje na rast ovog sektora i veru u budućnost srpskog vina. Glamočić naglašava značaj razvoja proizvodnje vina sa oznakom geografskog porekla, što doprinosi očuvanju identiteta domaćih vinogorja i autohtonih sorti.
U prethodnim godinama, uspostavljen je Vinogradarski i Vinarski registar, rejonizovana su vinogradarska područja i unapređen je sistem geografskog porekla prema modelu Evropske unije, što predstavlja temelj za dalji razvoj. Kako bi se odgovorilo na nove izazove, potrebno je modernizovati zakonski okvir. Novi zakon ima za cilj da stvori jasniji i pravedniji sistem, usklađen sa evropskim standardima, a prilagođen potrebama domaćih proizvođača.
Ključni cilj novog zakona je dodatna zaštita domaćih proizvođača grožđa i vina, unapređenje njihovog položaja i povećanje površina pod vinovom lozom. Zakon predviđa da se proizvodnja vina zasniva na domaćem grožđu, uz period prilagođavanja do avgusta 2028. godine. Glamočić je predstavio i druge važne aspekte novog zakona, uključujući pojednostavljenje procedura za manastire i institucije koje tradicionalno proizvode vino, omogućavanje fizičkim licima da legalno proizvode i prodaju vino pod jasno propisanim uslovima, kao i ukidanje nepotrebnih tehničkih i kadrovskih zahteva.
Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, Stevan Rajta, naglasio je da je Srbija već napravila značajne korake u razvoju vinskog sektora, ističući da su domaća vina i autohtone sorte sve prepoznatljivije na svetskom tržištu. On smatra da će novi zakon dodatno unaprediti uslove za rad proizvođača i doprineti daljem razvoju srpskog vinarstva. Glamočić je takođe naglasio da država već godinama pruža snažnu podršku vinogradarima i vinarima kroz različite programe podsticaja.
Ove godine, država ponovo uvodi mere podrške koje prethodnih godina nisu bile dostupne, kao što su podsticaji za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i za izgradnju i opremanje vinarija. Javna rasprava o novom zakonu trajaće do 6. juna, a očekuje se da će njegovo usvajanje dodatno poboljšati uslove za rad u vinskom sektoru i omogućiti jaču konkurentnost srpskih vina na domaćem i međunarodnom tržištu. Razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva predstavlja važan korak ka očuvanju tradicionalnih vrednosti, ali i inovacijama koje će omogućiti bolju budućnost za sve zainteresovane u ovom sektoru.
