Jevrejski časopis u Nemačkoj „Judiše rundšau“ osudio je incident koji se dogodio u Memorijalnom centru u Srebrenici, gde je rabin upisao molitvu za žrtve, ali je neko precrtao reč „Jevreji“ i zamenio je sa „Palestinci“. Ovaj čin je izazvao oštru reakciju, a list je nazvao sramotnim i moralno propadajućim. Prema njihovim rečima, takvo ponašanje na mestu sećanja i pijeteta ne pokazuje samo stav, već i nedostatak osnovnog poštovanja prema žrtvama.
Rabin je govorio o 7. oktobru, kada je Hamas izvršio brutalni napad na više od 1.200 nevinih Izraelaca. U završnici svog obraćanja, rabin je izgovorio tradicionalni jevrejski blagoslov za mrtve. Međutim, prepravljeni unos molitve postao je provokacija i simbol cinizma, što je dodatno naglašeno fotografijom prepravljenog teksta koju je objavio „Judiše rundšau“.
Ovaj incident se smatra posebno sramotnim u Bosni i Hercegovini, zemlji koja često ističe svoju moralnu savest u Evropi. To ukazuje na poražavajući nivo političke netolerancije i dvoličnosti prema Jevrejima. Činjenica da je nedavno otkazana međunarodna rabinska konferencija u Sarajevu zbog straha od antiizraelskih protesta dodatno potvrđuje ovu zabrinjavajuću sliku. „Ko danas politički prepravlja mesta sećanja, skrnavi upravo ono sećanje koje navodno želi da sačuva“, ukazuje se u članku.
Sedmi oktobar, prema rečima autora, nije bio samo „konflikt“, već antisemitski masakr. Izrael se uzdržao prilikom glasanja o UN rezoluciji o Srebrenici, a unos rabina predstavlja glas koji imenuje ono što se dogodilo kao tragičan zločin nad nevinim ljudima i odaje im dostojanstvenu počast. Časopis naglašava da svako ko ne prepoznaje 7. oktobar kao pogrom nad Jevrejima nikada nije razumeo značaj Srebrenice.
U članku se ističe da osoba koja prepravlja jevrejsko sećanje zapravo razotkriva sebe kao licemera. Takvi pojedinci nemaju pravo da izriču moralne presude na mestima sećanja bilo gde na svetu, a posebno ne u Bosni i Hercegovini. „To je gorka ironija našeg vremena: Oni koji 11. juli smatraju simbolom protiv mržnje i istrebljenja, nemaju problem da javno brišu jevrejske žrtve“, zaključuje „Judiše rundšau“.
Incident je izazvao široku diskusiju o važnosti sećanja na žrtve i o tome kako se istorija koristi u savremenim političkim kontekstima. Prepravke u tekstovima molitve i sećanja na žrtve predstavljaju ozbiljan problem u shvatanju i priznavanju tragedija koje su se dogodile u prošlosti. Mnogi smatraju da ovakvi postupci ne samo da umanjuju značaj stradanja pojedinaca, već i podstiču dalju netoleranciju i mržnju među različitim etničkim i verskim grupama.
U svetlu ovog incidenta, važno je podsticati dijalog i razumevanje između različitih zajednica. Sećanje na žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnost ili veru, treba biti poštovano i očuvano. U tom kontekstu, obeležavanje mesta sećanja kao što je Srebrenica postaje ključno za izgradnju mira i pomirenja u regionu.
Na kraju, ovaj incident nas podseća na to koliko je važno očuvati istinu o prošlim tragedijama i pružiti glas onima koji su izgubili svoje živote. U svetu u kojem se često manipuliše istorijom, važno je imati hrabrosti da se suočimo sa istinom i da se borimo protiv zaborava.
