Nakon što je televizija Informer objavila snimak na kojem v. d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a, Borivoje Uskoković, čita spisak zaposlenih čije je dosijee tražila javnost i Studentska lista, Javni servis je saopštio da je identifikovao radnika koji je dostavio snimak. RTS je takođe objavio e-mail sa zahtevom za dostavljanje podataka o zaposlenima, koji je potpisala grupa „Studenti u blokadi“.
U međuvremenu, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi su objavili da su od RTS-a 3. novembra zatražili isključivo profesionalne podatke o zaposlenima, uključujući njihove kvalifikacije i način izbora na funkcije. Ovaj zahtev izazvao je polemiku u javnosti i otvorio niz pitanja o granici između prava javnosti da kontroliše rad javnog servisa i zaštite privatnosti zaposlenih.
Pravnica i ekspertkinja za radno pravo, Olga Vučković Kićanović, smatra da su informacije koje se traže od javnog značaja i da građani imaju pravo da znaju na koji način se zapošljava u javnom servisu. S druge strane, advokat Vladimir Gajić upozorava da ovakav zahtev može predstavljati pritisak na zaposlene i da je sporno što nije jasno ko je formalni podnosilac zahteva. Gajić je istakao da je zahtev nepotpisan, što dodatno komplikuje situaciju.
On je ukazao na to da je zahtev za uvid u lične radne dosijee težak za ostvarenje prema Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja. Prema njegovim rečima, način na koji je zahtev predstavljen dovodi zaposlene u neprijatnu situaciju. „Zahtev predstavlja veliko poniženje za novinare RTS-a“, rekao je Gajić, naglašavajući da je teško reći ko je više ponižen – oni koji su na spisku ili oni koji nisu.
Vučković Kićanović, međutim, smatra da zahtev ima pravno utemeljenje i da proceduralni nedostaci ne znače da se od njega mora odustati. Prema njenom tumačenju, RTS bi trebalo da odgovori u zakonskom roku, jer Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne obavezuje podnosioca da obrazloži razloge za traženje informacija. Ona naglašava da se ne traže privatni podaci zaposlenih, već informacije o njihovom profesionalnom angažovanju, kvalifikacijama i načinima zapošljavanja.
Jedno od pitanja koje se otvorilo u ovom kontekstu jeste i zbog čega je iz kolektiva od 2.500 zaposlenih izdvojeno upravo 50 ljudi, bez jasno objašnjenih kriterijuma. Gajić smatra da takav izbor dodatno pojačava osećaj pritiska među zaposlenima, dok Vučković Kićanović ponavlja da podnosilac zahteva nije dužan da obrazloži motive za traženje informacija.
Ona ukazuje na to da se javni interes ne može posmatrati samo kroz funkciju koju neko obavlja, već i kroz način na koji je zaposlen i novac koji dobija iz javnih sredstava. „Svi koji se finansiraju iz budžeta, uključujući RTS, mogu biti kontrolisani od strane korisnika njihovih usluga“, rekla je Kićanović.
Gajić smatra da RTS ne bi trebalo da postupi po zahtevu u postojećem obliku, već da ga odbije zbog nejasnog identiteta podnosioca. On upozorava da bi eventualna provera načina zapošljavanja i rada zaposlenih mogla da bude sprovedena kroz odgovarajuće institucionalne procedure, a ne na način koji bi mogao ugroziti njihov položaj.
Atmosfera koja je nastala nakon objavljivanja snimka na kojem Uskoković čita spisak zaposlenih može izazvati strah i nesigurnost među zaposlenima, smatra Gajić. On upozorava na pitanje ličnog dostojanstva zaposlenih, ističući da je izdvajanje određenih ljudi bez jasno predstavljenih kriterijuma problematično. Kićanović, s druge strane, ostaje pri stavu da je reč o legitimnom interesovanju javnosti za rad institucije koja se finansira javnim novcem.
Ova situacija postavlja važna pitanja o transparentnosti rada javnih institucija i načinu na koji se obavljaju provere stručnosti i izbora ljudi koji obavljaju poslove od javnog značaja. Diskusija o ovom slučaju nastavlja se, dok javnost traži više informacija o radu RTS-a i njegovim zaposlenima.
