Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Elmedin Konaković, koji je i lider stranke Narod i pravda, izrazio je očekivanje da će pobednici izbora u zemlji što pre formirati vlast. On sebe vidi u opoziciji u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH u naredne četiri godine. U intervjuu za Euronews BiH, Konaković je govorio o svom budućem političkom angažmanu, evropskom putu BiH, kao i o izboru novog visokog predstavnika. Pored toga, dotakao se odnosa sa Srbijom, najavljujući povratak dela osoblja u Ambasadu BiH u Beogradu kao znak dobre volje prema novim vlastima u Srbiji.
Konaković je komentarisao političke promene u Srbiji, ističući da ne poznaje članove Studentske liste, ali da smatra da je reč o jednom od najzanimljivijih političkih procesa na Balkanu. On je izrazio zadovoljstvo što nije došlo do eskalacije tenzija i predvideo pobedu studentske liste. Nakon izbora, čestitao je pobednicima, ali je naglasio potrebu za poštovanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH, ukazujući da to predsednik Srbije Aleksandar Vučić dosad nije činio.
Konaković je izrazio zabrinutost da bi prisustvo Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u novoj vlasti moglo da oteža unapređenje odnosa sa Srbijom. Smatra da bi borba protiv korupcije u novoj vlasti u Srbiji mogla imati značajan uticaj na političke odnose u BiH. On je ukazao na vezu između tajkuna SNS-a i Milorada Dodika, što bi moglo dovesti do objektivnih istraga korupcije.
Povratak dela osoblja u ambasadu u Beogradu Konaković je predstavio kao gest dobre volje. Prema njegovim rečima, deo zaposlenih koji je ranije bio pozvan na konsultacije već se vratio, dok će Ministarstvo pokrenuti disciplinske postupke protiv onih koji su prekršili instrukcije. Konaković je takođe napomenuo da je ranije planirao smanjenje broja zaposlenih u ambasadi u Sarajevu, ali do toga nije došlo zbog ispunjavanja zahteva BiH od strane srpskih vlasti.
Govoreći o mogućoj optužnici protiv premijera Federacije BiH Nermina Nikšića u aferi „Spengavanje“, Konaković je ukazao na to da bi to moglo otvoriti pitanje daljeg funkcionisanja entitetske vlade. On je podsetio na slučaj bivšeg premijera FBiH Fadila Novalića, koji je nastavio da obavlja funkciju čak i nakon potvrde optužnice. Konaković je izrazio sumnju kako bi zakon tretirao situaciju u kojoj bi Nikšiću bila zabranjena obavljanje dužnosti.
Osim toga, naglasio je da bi insistiranje HDZ-a na određenim političkim zahtevima moglo dovesti do zaoštravanja odnosa sa ovom strankom. Ukoliko bi HDZ pokušao da ponizi probosanske stranke, Konaković je poručio da bi vlada FBiH mogla smeniti njihove kadrove u javnim preduzećima.
Konaković je takođe istakao da se nada da će pobednici izbora u BiH brzo formirati vlast, dok se on vidi u opoziciji. Naglasio je da će podržati sve što smatra dobrim za BiH, ali se protiviti potezima koji ugrožavaju njene interese.
Govoreći o evropskom putu BiH, Konaković je ukazao na to da je taj put trenutno u zastoju i da se o njemu retko govori u javnosti. Smatra da bi evropske integracije trebale biti prioritet nove vlasti, navodeći kao primere zemlje koje su imale koristi od članstva u EU.
U vezi sa izborom novog visokog predstavnika, Konaković očekuje da će ta tema biti ponovo aktuelizovana nakon predstojećih američkih izbora. Ove izjave pokazuju težnje za unapređenjem političkih odnosa kako unutar BiH, tako i sa susednim zemljama, ali i izazove s kojima se novoizabrani lideri suočavaju u ostvarivanju tih ciljeva.
