Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit, izjavio je da se suočava sa značajnim pritiskom iz Sjedinjenih Američkih Država, iako nije siguran koji su pravi razlozi za to. On ne veruje da će Amerika promeniti svoju dugogodišnju strategiju prema Balkanu. U intervjuu za nemački dnevnik Augsburger Allgemeine, Šmit je istakao da je pritisak iz SAD bio ogroman i iznenađujući, te da je iz tih razloga odlučio da napusti svoju poziciju ranije nego što je planirao.
Na pitanje da li je bio pod pritiskom predsednika Donalda Trampa da podnese ostavku, Šmit je rekao da je želeo da izbegne diskusije koje bi mogle da naude instituciji visokog predstavnika. Takođe je komentarisao i informacije koje sugerišu da je stajao na putu izgradnji gasovoda kroz BiH, čiji su investitori bliski Trampovim saradnicima. Šmit je naglasio da nikada nije bio protiv tog projekta, dodajući da je Evropska unija inicirala izgradnju gasovoda kako bi Bosna i Hercegovina postala manje zavisna od ruskih izvora energije.
Šmit je istakao da ne očekuje da će SAD promeniti svoju strategiju na Balkanu, smatrajući da postoje kratkoročne inicijative, ali ne i dugoročne promene. Njegova glavna briga je situacija oko Republike Srpske, koju predvodi Milorad Dodik, i potencijalne posledice njenog odvajanja. On je upozorio na to da bi Republika Srpska, sa svojih 800.000 stanovnika, bila ekonomski nesposobna da opstane kao samostalna država.
Šmit je naglasio da bi teritorijalne promene na Balkanu mogle ugroziti mir, te je izrazio zabrinutost da bi Bosna i Hercegovina mogla da se raspadne ako Dodik nastavi sa svojim planovima. Iako ne želi da priziva loše scenarije, napomenuo je da ljudi u regionu počinju da se plaše novog rata. Takođe je ukazao na to da je potcenjen nedostatak spremnosti na kompromis u BiH, što je otežalo rad međunarodnih predstavnika.
U vezi sa podrškom iz Evropske unije, Šmit je postavio pitanje o iskrenosti interesovanja Evrope za Bosnu i Hercegovinu. On je naglasio da problemi na Balkanu predstavljaju i probleme za Evropu, te je ukazao na potrebu da se mladi ljudi u Bosni i Hercegovini ne osećaju isključenima od evropskih integracija.
Šmit je zaključio da BiH ima perspektivu za pridruživanje EU, ali da je uslov da se tom procesu pristupi postepeno. Iako bi punopravno članstvo moglo potrajati, smatra da je inicijativa nemačkog kancelara Fridriha Merca o pridruženom članstvu Ukrajine u EU dobra ideja i za Bosnu i Hercegovinu. Ova izjava dodatno naglašava važnost situacije u regionu i potrebu za stabilnošću i razvojem u Bosni i Hercegovini.
