Šef kabineta rektora Univerziteta u Beogradu, Danilo Potparić, izneo je ozbiljne optužbe protiv Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da je bio svestan da je pod merama tajnog nadzora zbog njihove „amaterske“ operativne prakse. U izjavi za televiziju N1, Potparić je istakao da je informacije o nadzoru dobio zahvaljujući nedeljnika Radar, koji je istraživačkim radom došao do rešenja Višeg suda u Beogradu iz oktobra ove godine. U tom rešenju, sud je odbio zahtev direktora BIA, Vladimira Orlića, za nastavak praćenja Potparića.
Potparić je objasnio da je nadzor nad njim započeo 27. januara, i da je Viši sud više puta odobrio produženje mera, uključujući praćenje njegovih kontakata, radnih prostorija i mesta koja posećuje. Potparić je naglasio da je, s obzirom na njegovu poziciju, bio svestan prisustva operativaca BIA, koje je viđao ispred zgrade Rektorata, kao i na aerodromima tokom službenih putovanja.
„Izuzetno je neprijatno kada se suočite sa dokumentom koji je odobrio i potpisao Viši sud, a u kojem se navode krivična dela koja nikada niste počinili, niti vam je padalo na pamet“, rekao je Potparić. On je odbacio optužbe zbog kojih je BIA pokrenula mere nadzora, koje uključuju sumnju na pripremu dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i navodno delovanje u interesu Nemačke.
Potparić je istakao da je problem prethodnih vlasti, ali i BIA, njihovo nerazumevanje da je svaki građanin pozvan da bude politički aktivan u interesu zajednice. „Kada vidi da postoje problemi u zajednici, njegova obaveza je da reaguje“, dodao je.
Na pitanje da li očekuje kažnjavanje odgovornih za praćenje, Potparić je rekao da će sa svojim timom advokata razmotriti mogućnost pokretanja odgovarajućih pravnih procesa. „Očekujem ne samo da se ovaj proces praćenja mene, mojih prijatelja, kolega i studenata okonča, već i da saznamo po čijim nalozima je to sprovedeno“, naglasio je.
On je takođe ukazao na potrebu da nadležna tužilaštva reaguju na saopštenja koja su prethodila njegovom slučaju, jer građani i akademska zajednica zaslužuju odgovore o tome ko je naređivao takve mere u prethodnom periodu.
Ove izjave Potparća dolaze u trenutku kada se u Srbiji sve više postavlja pitanje transparentnosti i odgovornosti državnih institucija, posebno u vezi sa pitanjima ljudskih prava i slobode izražavanja. Ova situacija dodatno ukazuje na potrebu za reformama unutar BIA i drugih bezbednosnih agencija, kako bi se osiguralo da se njihovi resursi koriste u skladu sa zakonom i u interesu građana.
U svetlu ovih događaja, Potparić je istakao važnost dijaloga i otvorenosti među institucijama, kao i značaj zaštite prava svih građana. „Nadam se da će ovaj slučaj poslužiti kao podsticaj za promene koje su potrebne kako bi se obezbedila sigurnost i sloboda svakog pojedinca u društvu“, zaključio je Potparić.
Dok se situacija razvija, javnost i akademska zajednica pažljivo prate dalje korake i moguće pravne akcije koje će uslediti. Potparić je pozvao na odgovornost i transparentnost, naglašavajući da je svaki građanin dužan da se bori za pravdu i istinu u zajednici.
Ovo je još jedan u nizu incidenata koji izaziva sumnju u rad bezbednosnih agencija u Srbiji, a očekuje se da će se o njemu raspravljati u širem društvenom kontekstu.
