Veštačka inteligencija više nije samo alat koji učenici koriste za pomoć oko domaćih zadataka, već se sve više integriše u svakodnevne aplikacije koje deca koriste, od društvenih mreža do platformi za dopisivanje. Novo istraživanje evropske mreže EU Kids Online pokazuje da oko 70% dece koristi neki oblik generativne veštačke inteligencije, ali i da među mladima postoje nedoumice u vezi sa pouzdanošću njenih odgovora, privatnošću i gubitkom samostalnosti u razmišljanju.
Ovo istraživanje je sprovedeno na uzorku od 25.592 dece uzrasta od devet do 16 godina u 17 evropskih zemalja, dok je dodatni deo uključivao razgovore sa 244 adolescenta iz 15 zemalja. Istraživači su istakli da veštačka inteligencija postaje deo svakodnevice brže nego što roditelji, škole i obrazovni sistemi uspevaju da objasne deci kako ona funkcioniše. Dok se o njenoj primeni najčešće govori kroz ChatGPT, istraživanje je pokazalo da njeno prisustvo u životima mladih nije ograničeno samo na školu.
Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja jeste da deca često ne doživljavaju korišćenje veštačke inteligencije kao svesnu odluku. U mnogim slučajevima, AI funkcionalnosti su već integrisane u platforme koje koriste, što znači da ne moraju nužno da pretražuju nove alate. Na primer, devojčica iz Srbije, Katarina, opisuje svoje iskustvo korišćenja veštačke inteligencije na Snepčetu, gde se nije ni trudila da instalira dodatne aplikacije, jer je funkcija već bila dostupna.
Istraživanje je otkrilo da obrazovanje, praktična pomoć i radoznalost predstavljaju glavne razloge za korišćenje generativne veštačke inteligencije. Deca je koriste da bi razjasnila nepoznate pojmove, pronašla informacije ili brže završila zadatke. Međutim, odnos dece prema ovoj tehnologiji nije jednostavan. Dok neki smatraju da im AI olakšava učenje, drugi se brinu zbog netačnih odgovora, prevelikog oslanjanja na tehnologiju i mogućeg gubitka samopouzdanja u sopstveno razmišljanje.
Posebno je zanimljivo pitanje poverenja u veštačku inteligenciju. Mnoge dece veruju da su odgovori AI pouzdaniji od drugih informacija na internetu, jer su prilagođeni njihovim pitanjima i brza. Nasuprot tome, digitalno veštiji adolescenti češće proveravaju informacije iz drugih izvora i prepoznaju ograničenja ovih alata.
Istraživanje takođe ukazuje na to da deca koriste četbotove ne samo za praktične potrebe, već i iz dosade ili usamljenosti. Iako ovakva upotreba nije dominantna, otvara važna pitanja o emocionalnom blagostanju, poverenju i odgovornosti. Četbotovi mogu da vode razgovore i odgovaraju na lična pitanja, ostavljajući utisak da razumeju korisnikove emocije, što može biti značajno za decu koja tek razvijaju sposobnost procene odnosa i granica u komunikaciji.
Međutim, važno je naglasiti da razgovor sa četbotom ne može zameniti interakciju sa stvarnom osobom. AI može generisati odgovore koji zvuče empatično, ali ne poseduje ljudsko razumevanje ili sposobnost preuzimanja odgovornosti za svoje savete.
U kontekstu domaćeg obrazovnog sistema, istraživanje ukazuje na to da deca ne upoznaju veštačku inteligenciju samo kroz školu, već je ona prisutna u njihovom svakodnevnom digitalnom okruženju. Ljubomir Kljajić, konsultant za primenu AI rešenja, izneo je zabrinutost da preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju može umanjiti spremnost učenika da samostalno obavljaju zadatke. On smatra da, iako AI olakšava učenje, važno je da učenici razumeju kako funkcionišu sistemi sa kojima komuniciraju.
Evropsko istraživanje pokazuje da se upotreba generativne veštačke inteligencije razlikuje u zavisnosti od uzrasta i socioekonomskog položaja, uz stariju decu koja je češće koriste. Ključna pitanja ostaju kako deca razumeju funkcionisanje AI-a i kako razlikuju pouzdane informacije od onih koje su manje kredibilne. Na kraju, važno je ne samo da deca koriste veštačku inteligenciju, već i da razvijaju kritičko razmišljanje o njoj.
