Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku, koja je bila posvećena situaciji u Bosni i Hercegovini (BiH), predstavnica Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Tami Brus izjavila je da se u ovoj zemlji bliži kraj međunarodnom intervencionizmu i tutorstvu. Ona je naglasila da je neophodno prebaciti nadležnosti upravljanja institucijama na domaće izabrane političare, uz obezbeđivanje unutrašnjeg i međunarodnog konsenzusa.
Brus je takođe ukazala na to da Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) nikada nije trebala da bude trajna misija, te da će novi visoki predstavnik imati ograničena ovlaštenja. U svom izlaganju, ona je podsetila na nedavne promene u BiH, uključujući povlačenje bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika sa funkcije i povlačenje zakona koje su SAD smatrale spornim. Predstojeći opšti izbori u oktobru dodatno naglašavaju potrebu za stabilnošću i dogovorom među političkim akterima.
Brus je ocenila da se međunarodna misija u BiH kreće ka novoj fazi, gde bi funkcija visokog predstavnika mogla postati suvišna. Ona je pozvala na pragmatična rešenja koja bi se postigla dogovorom, umesto kroz diktat. Takođe, naglasila je da će SAD procenjivati kandidate za novog visokog predstavnika prema kriterijumima poverenja i nepristrasnosti, uz napomenu da Amerika ima svoje kandidate ukoliko to bude potrebno.
Predstavnik Velike Britanije u Savetu bezbednosti, zamenik ambasadora Džejms Karijuki, takođe je naglasio važnost fokusa na reforme i podršku međunarodne zajednice BiH u tom procesu. On je izrazio zabrinutost zbog trenutne situacije u zemlji, ističući potrebu za jačanjem demokratske otpornosti, posebno u izbornoj godini.
U uvodnom delu sednice, Rusija se usprotivila prisustvu visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita, tvrdeći da nikada nije imao pravo da se obraća međunarodnoj zajednici. Ana Јevstingejeva, zamenik stalnog predstavnika Moskve u UN, izjavila je da Šmitove reči treba smatrati ličnim gledištem jednog građanina Nemačke, a ne zvaničnim stavom.
Ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja, pozvao je na hitno gašenje OHR, ocenjujući ga kao privatizovan i glavni faktor nestabilnosti u BiH. On je optužio zapadne zemlje, uključujući Berlin, London i Pariz, za mešanje u unutrašnja pitanja BiH, što je, prema njegovim rečima, dovelo do nestabilnosti.
Nebenzja je podsetio na prošlost, govoreći o zapadnim akterima koji su, kako je rekao, podsticali sukobe u BiH tokom devedesetih godina. On je istakao da je implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma postala predmet manipulacija, što je ugrozilo mir i stabilnost u zemlji.
Ova sednica Saveta bezbednosti UN je još jednom pokazala složenu i napetu situaciju u BiH, gde se međunarodna zajednica suočava sa izazovima u pogledu stabilnosti i budućnosti političkog sistema.
