Kada je španski premijer Pedro Sančez prošlog meseca raspisao vanredne izbore, očekivao je da će nezadovoljstvo građana zbog stambene krize i strah od krajnje desnice ujediniti sve levice oko njegove Socijalističke partije. Ipak, razgovori sa građanima i rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su mnogi potencijalni birači previše razočarani trenutnom situacijom i, kako smatraju, neuspesima vlade da bi podržali takav plan.
Protesti zbog stambene krize, koji su kulminirali generalnim štrajkom, izazvani su iseljenjem 87-godišnje Marikarmen Abaskal, a njena smrt dodatno je pojačala tenzije među građanima. Sindikati su objavili da je više od tri miliona ljudi izašlo na ulice u sredu, tražeći adekvatno stambeno zbrinjavanje.
Sančez je, govoreći na svom prvom predizbornom skupu, naglasio da svaka generacija ima svoju borbu, dodajući: „Za nas je to borba za stanovanje.“ Međutim, protesti koje predvode pokreti levo od njegove političke pozicije su se proširili i na druga pitanja, što dodatno komplikuje njegovu situaciju dok se priprema za izbore 29. novembra.
Marija Torena Perez, četrdesetogodišnja učiteljica, tokom protestne šetnje je izjavila: „Zaista smo umorni od toliko stvari. Potrebno nam je pristojno stanovanje, kvalitetan sistem obrazovanja i zdravstveni sistem. Dosta nam je politike koja se sprovodi u svim oblastima.“
Dodatno, dve smrtonosne železničke nesreće, presude za korupciju u Sančezovom okruženju i veliki priliv migranata u špansku enklavu Seutu negativno su uticali na njegovu podršku. Istraživanja pokazuju da podrška njegovoj stranci ostaje između 26 i 29 procenata, što je na istom nivou kao i pre raspisivanja izbora.
Ukoliko se situacija ne promeni u naredne dve nedelje, savez konzervativne Narodne partije (PP) i krajnje desničarske stranke Voks (Vox) mogao bi biti najizglednija opcija za formiranje nove vlade. Mnogi birači su razočarani trenutnom situacijom i sve više sumnjaju da bi podrška centrističkoj vladi mogla sprečiti uspon krajnje desnice.
Sančez je oprezno označio mogućnost formiranja vlade PP-a i Voksa kao pretnju socijalnim pravima stečenim tokom prethodnih decenija. U jednom od svojih predizbornih spotova, opisao je koaliciju ovih stranaka sloganom: „Dve boje, jedan projekat nazadovanja“. Ipak, neki su ovaj argument okrenuli protiv njega, ističući da je aktuelna vlast samo sporiji put ka nazadovanju.
Mario Agirijano, portparol Socijalističkog pokreta, kritikovao je Sančeza, rekavši: „Da li je neprijatelj koji vas polako ubija otrovom bolji od neprijatelja koji vas ubija motornom testerom?“ Ova retorika ukazuje na to da mnogi birači više ne žele da veruju u progresivnu agendu koja se promoviše pred izbore.
Propast pregovora između španskih stranaka levog centra o formiranju zajedničke izborne platforme znači da razočarani levičarski birači sada imaju tešku dilemu između podrške socijalistima, uzdržavanja od glasanja ili glasanja za manje stranke. Ovi izbori su, prema mišljenju mnogih, prilika da se izrazi nezadovoljstvo, a neki sugerišu da izborna politika više nije najbolji način za postizanje promena.
Alisija del Rio, portparolka Sindikata stanara, izjavila je da „samo glasanje nije dovoljno“, naglašavajući potrebu za borbom protiv fašizma bez obzira na to ko bude na vlasti. Ona je ukazala na važnost snage naroda koja će gurati agendu napred.
Tokom predizborne kampanje, Sančez poziva birače na taktičko glasanje, koristeći izraz „sve na crveno“, kako bi osigurao podršku u izbornim jedinicama koje su nepovoljne za manje stranke. Istraživanja pokazuju da više od milion birača još nije odlučilo za koga će glasati, što može značajno uticati na ishod izbora.
Politička scena se menja, a stranka Voks privlači deo razočaranih levičarskih birača svojim porukama o odbrani radničkih prava i španske kulture. Stranka Podemos, koja je nekada imala značajnu podršku, odbila je da se pridruži novom „Širokom frontu“, smatrajući da će ih socijalisti progutati kada im se pruži prilika. U tom kontekstu, predstojeći izbori u Španiji predstavljaju ključni trenutak za sve političke opcije i birače.
