Načelnik sarajevske Opštine Stari Grad, Irfan Čengić, član Socijaldemokratske partije (SDP BiH), izjavio je danas da se spomenik austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji neće ponovo postavljati u toj opštini. Ova odluka dolazi usred sve većih polemika i rasprava koje su se razvile u Bosni i Hercegovini povodom mogućnosti ponovne izgradnje spomenika, koji je uklonjen 1945. godine.
Atentat na Franca Ferdinanda, koji se odigrao 28. juna 1914. godine, bio je ključni trenutak u svetskoj istoriji, jer je doveo do izbijanja Prvog svetskog rata. Gavrilo Princip, član organizacije „Mlada Bosna“, izveo je atentat u Sarajevu, što je postalo simbol otpora protiv austrougarske vladavine. Ovaj događaj ima duboko ukorenjeno značenje u kolektivnoj svesti naroda u Bosni i Hercegovini, ali i u širem kontekstu evropske istorije.
Čengić je naglasio da je stav lokalne vlasti jasan i da se ne može dopustiti da se sporenja oko spomenika nastave. „Ne možemo ponovo otvarati rane iz prošlosti. U ovom trenutku, važno je da se fokusiramo na budućnost i pomirenje među narodima u našoj zemlji,“ izjavio je Čengić. Njegova izjava dolazi nakon što su se pojavili glasovi koji su se zalagali za povratak spomenika kao simbol pomirenja i istorijske važnosti.
Polemike oko spomenika Ferdinandu reflektuju složenu istoriju i identitetske tenzije unutar BiH. Različite etničke grupe u zemlji imaju različita gledišta na događaje iz prošlosti, a spomenici često postaju simboli tih podela. Dok neki smatraju da bi povratak spomenika mogao poslužiti kao mesto sećanja i edukacije o događajima koji su oblikovali modernu Evropu, drugi ga vide kao podsećanje na kolonijalnu prošlost i opresiju.
U poslednje vreme, pitanje istorijskih spomenika i njihova uloga u savremenom društvu postala su tema brojnih rasprava. Mnogi se pitaju da li bi spomenici trebali da budu simboli ponosa ili podsećanja na mračne trenutke u istoriji. U tom kontekstu, stavovi lokalnih vlasti i zajednica igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ovih spomenika.
U Sarajevu, kao i širom BiH, postoje i drugi spomenici koji izazivaju slične polemike. Odluke o njihovom postavljanju ili uklanjanju često izazivaju strastvene reakcije građana, a političke stranke često koriste ove teme za sticanje podrške ili jačanje svojih pozicija. U tom smislu, pitanje spomenika Ferdinandu nije samo pitanje umetnosti ili istorije, već i politički alat u rukama onih koji žele da oblikuju narativ o prošlosti.
Čengić je takođe istakao značaj dijaloga i razumevanja među različitim zajednicama u BiH. „Svi mi želimo mir i stabilnost, a to možemo postići samo ako se suočimo sa našom prošlošću na konstruktivan način,“ dodao je on. Ova izjava podseća na potrebu za zajedničkim radom na izgradnji društva koje će se temeljiti na razumevanju, toleranciji i poštovanju različitosti.
Iako je odluka o nepostavljanju spomenika Ferdinandu doneta, rasprava o njegovoj ulozi u bh. društvu sigurno neće prestati. Umesto toga, pitanje će verovatno ostati otvoreno, a različiti akteri će nastaviti da se bore za svoje viđenje istorije i njenog mesta u savremenom životu. Na kraju, pokušaji da se izgrade mostovi između različitih narativa i identiteta ostaju ključni za budućnost Bosne i Hercegovine i njenog društvenog tkiva.
