Nemačka smatra Rusiju odgovornom za pokušaj napada dronom na aerodrom u Lajpcigu, što je dodatno zakomplikovalo sastanak ministara odbrane EU u Irskoj. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, istakla je da ruski hibridni napadi imaju fizičke posledice i da je cilj Moskve da odvrati podršku Evropske unije Ukrajini. „U tome neće uspeti“, naglasila je Kalas nakon neformalnog sastanka, koji se održao u okrugu Viklou, blizu glavnog grada Dablina.
Tokom sastanka, nemački državni sekretar Sebastijan Hartman, koji je predstavljao ministra odbrane Borisa Pistorijusa, naglasio je da je u interesu EU da se jasno da do znanja da se ova „hibridna ratna konfrontacija“ shvata ozbiljno. Iako su ministri odbrane drugih zemalja pre nemačkog saopštenja bili uzdržani, postalo je evidentno da pokušaj napada na Lajpcig smatraju problemom koji se tiče cele Evrope.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur ukazao je na to da su slični incidenti u vezi sa ruskim dronovima zabeleženi širom EU, uključujući Rumuniju i Poljsku, gde su dronovi obarani. Rusija je odbacila optužbe za sabotažu, a postoje i sumnje da se neki ukrajinski dronovi preusmeravaju pomoću ruskih tehničkih sredstava.
Kaja Kalas je naglasila da postoje određene bezbednosne slabosti koje treba otkloniti kako bi se efikasnije odvratili slični incidenti. Najavila je osnivanje ekspertske grupe koja će početi s radom naredne sedmice, a u kojoj će učestvovati i predstavnici Ukrajine i Velike Britanije. Cilj grupe je da se u uslovima rastuće pretnje deluje efikasnije.
Hartman se takođe založio za dodatne mere protiv ruske „flote iz senke“, brodova koji pod stranim zastavama prevoze rusku sirovu naftu. Prema podacima EU, do jula 2026. godine na listi sankcionisanih brodova našlo se više od 670 plovila. Osim toga, EU priprema 22. paket sankcija protiv Moskve, koji bi mogao da bude najobimniji do sada, sa oko 1.600 novih sankcionisanih pojedinaca i kompanija iz vojne industrije.
Nakon nemačkog saopštenja, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je solidarnost sa Nemačkom i poručila da Evropa neće popustiti pred pretnjama koje ugrožavaju slobodu i bezbednost. Slične poruke podrške stigle su iz drugih evropskih prestonica, uključujući Varšavu, Rim i Budimpeštu. Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, takođe je istakao solidarnost sa Nemačkom, poručujući da su svi pokušaji Rusije da zastraši Alijansu unapred osuđeni na neuspeh.
Na sastanku je putem video veze učestvovao i novi ukrajinski ministar odbrane Jevgenij Hmara. Iako je sastanak imao neformalni karakter, ministri su načelno pokazali spremnost da se sredstva iz kredita EU vrednog 90 milijardi evra isplate ranije nego što je planirano. Međutim, kada je reč o sistemima protivvazdušne odbrane, ukrajinski ministar nije dobio konkretna obećanja o isporuci raketnih sistema „Patriot“, uprkos insistiranju EU i Ukrajine.
Ovaj incident i sastanak ministara odbrane EU naglašavaju rastuće napetosti između Rusije i Zapada i potrebu za jačanjem bezbednosti unutar Evropske unije. Kako se sukob u Ukrajini nastavlja, EU i njeni članovi nastavljaju da preispituju svoje strategije i mere kako bi se zaštitili od potencijalnih pretnji koje dolaze iz Moskve. U svetlu ovih događaja, jasno je da je solidarnost među članicama EU ključna u suočavanju s izazovima koje donosi ruska agresija.
